Бирачки трендови

Убедљива победа коалиције „За европску Србију” у Војводини у другом кругу избора и убацивање у политички живот Србије у приче о новим изборима, поставило је питање има ли трендова у расту односно паду партија, то јест да ли је дошло до озбиљне и дугорочне промене у расположењу бирачког тела Србије.

У изборној ноћи показало се да прогнозе нису биле тачне. Прва објашњења била су да истраживачи јавног мњења нису ухватили деловање на бираче пре свега потписивања Споразума о стабилизацији и повратка ФИАТ-а у Крагујевац.

„Осам недеља пред изборе истраживања смо правили на свака четири дана и тачно се видело како је ЛДП пао, а ДС порастао после потписивања ССП-а. После споразума ФИАТ-а са „Заставом”, ДС је растао, а један део бирача СРС-а је прешао у табор ДС-а. Када нема великих догађаја пет недеља пред изборе се ништа не промени у односу на дан избора. Али, када има – мења се. То се догодило с растом ДС-а ове године”, каже Срђан Богосављевић директор „Стратешког маркетинга”.

Да ли раст ДС-а значи да су неки бирачи променили своју партијску наклоност. Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, каже да се ретко дешава да грађани гласају на изборима за једну странку, а да на следећим изборима гласају за другу. „На једним изборима гласа око четири милиона људи и ако нека странка добије мање гласова то вероватно значи да су њени бирачи отишли у апстиненцију. Српска радикална странка је сада добила мање гласова и то може значити замор њихових бирача због унакрсног притиска – а један је да неће бити инвестиција ако радикали дођу на власт.”

Богосављевић каже да странке појединачно имају веће осцилације него групација идеолошки сличних странака. То значи да грађани много не мењају своје ставове већ гласају за странке сличне оријентације.

Истраживачко искуство Богосављевића је да око 20 одсто грађана одлучује у последњем тренутку за кога ће гласати, а пет до шест одсто на сам дан избора. Око 60 одсто грађана одлази на биралиште без дилеме кога ће да заокружи. Зато су ретке велике промене у броју бирача појединих странака између два изборна циклуса. Вероватно су највећи пад доживели СРС и СПС на републичким изборима крајем 2000. године, пошто је претходно Слободан Милошевић изгубио власт.

Од почетка вишепартијског система у Србији, од 1990. године, стална је тенденција осипање бирача СПС-а. Он је у првом скупштинском сазиву имао двотрећинску већину, да би после првих наредних избора већ морао да влада уз мањинску подршку радикала, а потом у разним коалицијама све до слома 2000. године. Исти је био и тренд СПО-а који је с некадашњих око 700. 000 гласова пао на око сто хиљада.

Од 2000. године приметан је стални раст радикала и ДС-а, уз један пад 2003. године. Српска радикална странка и ДС су израсли у две најмоћније странке. Демократска странка Србије је у два последња изборна циклуса изгубила скоро 300.000 гласова. Социјалисти су тапкали у месту да би на овим изборима поскочили, изненадивши свакако и сами себе. У односу на прошле изборе раст доживљава и ЛДП јер се сада појавио без ЛСВ-а који је на овим изборима процењен на око 80.000 гласова.

Зоран Марковић, социолог и истраживач јавног мњења (координатор програма Центра за развој непрофитног сектора), каже: „Друштвена пожељност је кључна за успех. Радикали су расли када је Слободан Милошевић рекао да му је Војислав Шешељ омиљени политичар или када су рекли да ће ићи у коалицију с ДСС-ом. Драгољубу Мићуновићу је рејтинг растао после 9. марта. Супротно, ако се покаже да нису друштвено пожељни, рејтинг им пада. Шешељу је пала популарност када је у Савезној скупштини деведесетих година једној црногорској посланици рекао да је за жиголо клуб. Тада смо схватили да су Шешељеви бирачи патријархални људи, а не дивљаци и да не допуштају такво обраћање. Милошевић је имао пад 1999. после НАТО бомбардовања. ДС-у је, супротно, у ванредном стању расла популарност, а после тога је пала”.

Анализирајући трендове у три последња изборна циклуса, Вуковић каже да ако се мења тренд, односно странка добија или губи гласове, значи да се мењају и базичне основе. „Демократска странка Србијеје мислила да ће на основу политике према Косову и Метохији проћи добро, што је тактичка грешка.”. То је објашњење које дели већина посматрача политичких зборовања у Србији, али још нема ваљаног тумачења зашто су радикали добили скоро 400.000 гласова мање него Томислав Николић у првом кругу председничких избора иако су много мање од ДСС-а причали о Косову.

Најновија истраживања показују да се наставио тренд раста ДС-а и после избора у Војводини, па Богосављевић каже да би, када би сада били избори, ДС и ЛДП могли да направе стабилну владу. Нико, међутим, не може да каже да ли би тако било и када би избори били за три месеца или за две године.