Комисији недостају овлашћења

ИНТЕРВЈУ
После две године рада, Комисија за заштиту конкуренције још није у прилици да стратешки делује, да успостављаи јача конкуренцију у појединим сегментима привреде. У Србији је често оспоравају, приписујући јој атрибуте „нестручна”, „неписмена”, „популистичка” , али се у европским оквирима њена стручност не доводи у питање. Да би стала раме уз раме са својим колегама из Европе, Комисији недостаје више обучених кадрова и већа законска овлашћења, каже Дијана Марковић-Бајаловић председница Комисије за заштиту конкуренције.

Годишњицу сте обележили округлим столом на коме су се окупили представници тела за заштиту конкуренције из земаља окружења. Разменили сте искуства на пољу заштите конкуренције у земљама у транзицији. Где је Србија после две године рада Комисије?

Комисија је прошла „порођајне муке” успостављања организационе структуре и обезбеђења материјалних средстава за рад. Без одлагања је извршавала своје законске надлежности и донелавелики број одлука од којих су неке привукле пажњу јавности. Могло се учинити више да се рад Комисије учини ефикаснијим, тако што би се постојећи административни капацитет усмерио на утврђивање злоупотреба доминантног положаја и монополистичких споразума.

Зашто није?

За то је била неопходна измена Закона о заштити конкуренције, која би ослободила Комисију притиска великог броја случајева контроле концентрација. Актуелна политичка дешавања прекинула су процес доношења измена и допуна Закона.

Шта бисте ви мењали у Закону?

Повећала бих овлашћења Комисије тако да може да утиче да се учесници на тржишту повинују њеним одлукама. Према садашњем стању ствари, мере које Комисија изриче јесу декларативне природе. Она само може да укаже јавности да су одређена понашања супротна закону, а изрицање и спровођење санкција није у њеној надлежности.

А у односу државе према комисији?

Да се не третира као нужно зло, већ као тело који ће ефективним деловањем допринети привредном прогресу Србије.

Неки случајеви су закључени. На ком од њих могу да се уче будући стручњаци за конкуренцију?

Случај „Салфорд” је књишки пример искоришћавања супериорне преговарачке позиције у односу између продавца и купца, када једна уговорна страна намеће цене и остале услове пословања, а друга нема никакве могућности да се томе супротстави. Једна од клаузула у типским уговорима које су млекаре у саставу „Денјуб фудс група” наметале примарним произвођачима млека илуструје како се позиција супериорног откупљивача млека користи да се очува и ојача стечени доминантни положај на тржишту. То је клаузула којом се примарни произвођачи обавезују да обавесте млекару о свим понудама других млекара. У уџбеницима антимонополског права клаузула се назива „енглеска”, јер је њен привидан циљ да заштити произвођача тако што ће млекара понудити боље уговорне услове увек када то учини нека друга млекара, док је стварни разлог њеног уговарања да се тржиште учини транспарентнијим.

То чини да сачува свој положај у тржишној утакмици?

Да. Овај проблем супериорне преговорачке позиције антимонополско право још увек неуспешно решава. О томе говори податак да је једна од сесија овогодишње конференције Међународне мреже за конкуренцију у Кјоту била управо њему посвећена.

Ипак, ова одлука Комисије није много помогла малим млекарама. Да ли сте у неком другом случају имали бољи резултат са којим су профитирали и потрошачи?

Случај картела београдских таксиста је пример да реаговање Комисије може брзо да успостави конкуренцију и створи погодности за потрошаче. Након што је Комисија утврдила да је договарање таксиста о укидању попуста на цену такси услуга незаконито, поједина удружења су почела поново да нуде различите облике попуста. Нажалост, „градски оци” као да нису разумели смисао одлуке Комисије, па су покушали да укину конкуренцију на тржишту такси услуга прописивањем јединствене цене. Указали смо им да то није целисходно и, посебно, да за то немају законска овлашћења.

Да ли је на овдашњем тржишту конкуренција и у некој области заживела у правом смислу?

Конкуренције има, на пример, у трговини текстилом, обућом, електричним апаратима. Она је недовољна у трговини прехрамбеним производима и другим потрепштинама за домаћинство, а управо највећи део породичног буџета се троши на ту врсту куповине. Њене лоше последице осећају како добављачи трговаца храном (још један случај супериорне преговарачке позиције), тако и потрошачи, због високих цена хране. Долазак страних трговинских ланаца ојачао би конкуренцију у делу повременог снабдевања (куповина у хипермаркетима и дисконтима), али није извесно да ће се на дужи рок стање поправити у делу свакодневног снабдевања.

Нисте поменули мобилну телефонију, а ту су потрошачи прилично задовољни?

Чак и обичан грађанин може да примети повољан утицај конкуренције на понуду и то је врло изражено на тржишту мобилне телефоније. За самонеколико година лепеза услуга мобилне телефоније се проширила и цене су постале умереније. Потрошачи имају избор.

Како бисте дефинисали конкуренцију да то буде јасно сваком грађанину Србије?

Конкуренција тера произвођаче и трговце да нижим ценама, разноврсном и квалитетнијом понудом придобију потрошаче. Потрошачи имају већи избор и троше мање новца да би задовољили своје потребе.

А, да ли грађани разумеју шта је ваш примарни задатак?

Предузећа и грађани још не разумеју да примарни задатак Комисије није да штити права сваког појединца, већ да треба да делује када понашање доминантног учесника на тржишту онемогућава конкуренцију. Много је значајније деловање Комисије у контроли концентрација, спречавању таквих концентрација капитала које за последицу имају стварање или ојачавање доминантне тржишне позиције. Други важан начин деловања јесте санкционисање картела. Овај аспект деловања је још увек недовољно заступљен у раду Комисије.

Шта бисте ви урадили да сте на месту некога ко одлучује у овој држави?

Убрзала бих процес либерализације у привредним гранама у којима још постоје законски монополи јавних предузећа. Анализирала бих препреке за улазак конкуренције на домаће тржиште. Зашто су дажбине на увоз аутомобила високе када нема домаће производње? Зашто је још на снази Уредба о увозу нафте и нафтних деривата? Под којим условима инвеститори добијају земљиште за градњу? Да ли постоји фер конкуренција на тендерима за добијање инвестиционих пројеката? И предузела бих мере за њихово уклањање.

Јелица Антељ

------------------------------------------------

Међу последњима у региону

Комисија за заштиту конкуренције је у Србији формирана међу последњим у региону. Све земље у југоисточној Европи, било да су чланице Европске уније или не, имају већ више година тела за заштиту конкуренције. За нама каска једино Црна Гора, која још нема формиран посебан орган за заштиту конкуренције.