Кремирање је и еколошко питање

Каква су искуства европских земаља када је реч о кремирању и колико је кремирање значајан корак у еколошком смислу сазнаће се на међународној конференцији „Еволуција кремирања и екологија” која ће бити организована сутра у хотелу „Палас”. Идејни творац састанка је Крематистичка организација „Огањ”, а тема је осмишљена заједнички са Европском крематистичком унијом, уз подршку Министарства за заштиту животне средине и града Београда.

Очекује се да ће конференцији присуствовати крематисти из Француске, Белгије, Италије, Бугарске и Србије. Они ће представити еволуцију крематистичких покрета у својим земљама, еколошки, етички и солидарни аспект, као и директиве Европске уније. Чуће се конкретна искуства крематиста и приказати најсавременија опрема.

Крематистичка организација „Огањ” је институција иза које стоји више од века постојања. Основана је 1904. године и обележава 115 година рада. Ове године се навршава и 55 година од почетка рада београдског и 15 година рада новосадског крематоријума.

Кремација је дуго била табу тема, али је у последње време све већи број оних који на овај начин испраћају своје покојнике. О томе колико се ситуација променила говоре подаци – у току прве године постојања крематоријума обављено је само шест кремација, а пре две године број је достигао 2.824.

Удео кремација у укупном броју сахрана које обави ЈКП „Погребне услуге” за годину дана сада износи око 21 одсто. Поред Новог гробља и Лешћа, испраћајне капеле постоје на Земунском гробљу и Орловачи, а касете за смештај посмртних остатака имају сва гробља у надлежности „Погребних услуга”.

Прву иницијативу да се у нашој земљи подигне крематоријум покренуло је друштво „Огањ” 1904. Министарство народног здравља са Чедомиром Мијатовићем на челу одобрило је 1928. године кремацију у нашој држави. Недостатак простора и новца, али и неспремност средине, одложили су подизање крематоријума све до 1963. године.

Први крематоријум био је у делу зграде на Новом гробљу где је била капела за испраћај Јевреја ашкенатског реда. Петнаест година касније, тачније 1978, на гробљу Лешће изграђен је савремени крематоријум, који са комплетном инфраструктуром обухвата површину од 4,4 хектара.

Од отварања првог крематоријума до данас у Београду је кремирано готово 80.000 особа.

Бесплатна сахрана за 115 пензионера

Првих 115 пензионера до 70 година који се учлане у Солидарни фонд Удружења „Огањ” до краја године биће ослобођени плаћања трошкова сахране. То практично значи да је будућа сахрана за 115 новопримљених чланова бесплатна, односно да ће у датом моменту те трошкове подмирити Солидарни фонд Удружења „Огањ”.

Ово је одлука коју је потписао Бранислав Матијас, председник удружења.

До сада је, према званичним подацима, Солидарни фонд удружења организовао и платио око 10.000 кремација и сахрана. Фонд солидарности, који делује у оквиру удружења „Огањ” од 1987. године, јединствена је организација на овим просторима позната по томе да је то једино место где сахрана може да се плати унапред. Чланарина је 450 динара месечно, а упис кошта 4.000 динара. Пензионери са сениорском картицом имају попуст 20 одсто.