Неразумно истрајавање у сукобу

Све чешће се чују гласови да главна тема и мета Другог светског рата заправо није ни био фашизам и нацизам, већ прерасподела утицаја и светских природних богатстава. Чим је Немачка у мирним условима учврстила своју позицију, кренула је у ревизију повода и узрока за оба светска рата. По моделу да победници пишу историју. Остали се нису супротставили, а ми смо у свему томе прошли врло лоше. Није нам био довољан тај спољни притисак, већ смо отворили и питање улоге четника и партизана. И то са таквом искључивошћу да то већ поприма обрисе колективне срамоте. Уместо да се пошло од чињенице да су то у почетку била два антифашистичка патриотска покрета, која су се све више удаљавала, те да треба поставити питање зашто су се удаљили и онда хладне главе заједно размотрити даљи ток до краја рата.

За мене је очигледно да је разлаз четничког и партизанског руководства настао око идеје о државном уређењу након завршетка рата. Парадокс је да су западне капиталистичке и демократске земље предност дале бољшевичком руководству, али вође партизанског покрета су се вештије уклопиле у развој ситуације и сагласност великих сила о односима непосредно по окончању рата. Много тога што је уследило по окончању рата не служи на част новоуспостављеној власти. Уз велике жртве нешто касније друштво је кренуло напред, животни условили су се поправили, оптимизам је био очигледан и основан. А онда је почело посртање, јер успостављени систем није био одржив; очигледно је имао системску грешку. У кући са много браће и полубраће завладала је, или боље речено, обновила се неслога уочена непосредно после уједињења 1918. Уз велике жртве, свако је отишао на своју страну у своју нову слободу, самосталност и суверенитет. Од онога за шта се залагало руководство четничког покрета опстало је вишестраначје и приватна својина. Од идеја за које се залагало партизанско руководство није опстало ништа.

После рата, новоуспостављена власт је декларацијом забранила повратак члановима династије Карађорђевић, али је устоличила Тита као суверена. Јер, шта је друго Тито био као доживотни председник, него краљ без права породичног наслеђивања? Осетили смо, а можемо и израчунати колико нас је коштала та авантура и поновно успостављање старог система. И тај систем је пун проблема и противречности у целом свету, али функционише. Видели смо, при обележавању годишњица везаних за Први и Други светски рат, колико цене нас и наш допринос победи. Видели смо то и у време сукоба и распада СФРЈ, видимо и по њиховом ставу у решавању питања Косова и Метохије. Све смо видели и све знамо, па је наше сукобљавање око питања партизана и четника луксуз који води у пропаст.

Уз поштовање свих жртава, и од страних окупатора и из међусобних сатирања, време је да то препустимо мирним расправама. И да све снаге удружимо у поправљање стања у којем се налазимо.

Цвијетин Михајловић,
Суботица