Нема паметних градова без паметних грађана

Гужва, загађење, бука, саобраћајни хаос, стрес... Решење асоцијације је град. Задатак и није био нарочито тежак.

Хармонија, рационална управа, зеленило, енергетска ефикасност, безбедност... Одговор је – паметан град. Ово питање је очигледно теже и захтева више „мозгања” – баш као и разумевање и примена концепта паметног града (Smart City).

Ефикасно управљање урбаним заједницама већ данас је незамисливо без ослањања на информационо-комуникационе технологије (ИКТ). У перспективи, такво ново устројство је питање опстанка градова, без обзира на величину и број становника. Невоља је, али и креативни изазов, што не постоји општи модел „опамећивања”. Да парафразирамо Толстоја, сваки паметан град је паметан на свој начин...

– Искустава лидера у урбаној трансформацији показују да за почетак треба формирати централну канцеларију за паметан град. Ту се уливају предлози, рађају иницијативе, осмишљава стратегија, координира остварење замисли – каже за „Политику” проф. др Бoрислав Стојков, члан Академије инжењерских наука Србије и председник АИНС-овог Одбора за градове Србије у будућности.

Врло је битно да се „погоди” с пројектима првенцима: уколико се покажу као ефикасни и поуздани, афирмисаће читав ИКТ концепт. У противном, опамећивање ће се огадити грађанима ако одједном почну да стижу грешком увећани комунални рачуни. Или ако систем за очитавање загађења „зариба” на сваких недељу-две. Или ако снимци безбедносних камера свако мало процуре из система и заврше у таблоидима...

Зато је, истиче проф. Стојков, битно дефинисати приоритетне циљеве. Негде ће то бити саобраћај, другде загађење, у неком трећем граду енергетика, озелењавање, одвожење смећа, снабдевање водом, видео-систем за надзор...

– Важно је да се кроз сервисе и платформе за комуникацију обезбеди учешће грађана у одлучивању, јер они најбоље знају које су им примарне потребе и највећи проблеми. Затим, у тај процес укључити стручњаке и научну заједницу. Нужно је да се примењена технолошка решења прате кроз утврђене параметре, како би могла да се дорађују или коригују, у садејству са свима који су учествовали у одлучивању – истиче професор Стојков.

Овакав приступ знатно олакшава посао градској управи, јер је спасава од искушења да одлуке доноси „одока”, правећи тако већу штету него корист, чак и ако су намере биле најбоље. Транспарентно и широко утемељено доношење одлука, истиче наш саговорник, брана је и пред често наметљивим и комерцијално мотивисанијим произвођачима ИКТ опреме. Њима се морају поставити јасно дефинисани захтеви, а не да се прихватају готова решења, за која ће наравно тврдити да су најбоља и „богом дана”.

– У Србији се поједини сегменти паметног града примењују у већим урбаним центрима, али још нигде то није постављено као заокружени систем. Најдаље се отишло у Новом Саду, на том путу су и Београд и Ниш, значајне кораке су учиниле и неке мање средине, попут Инђије. Још много мора да се ради на обуци градске администрације за примену ИКТ решења, а сматрам и да би локалне самоуправе требало да више користе саветодавне капацитете домаће стручне и научне заједнице – мишљења је професор Стојков.

Он посебно наглашава важност едукације становништва за коришћење нових технологија, јер без паметних грађана нема ни паметног града.

– Ако образовни сегмент изостане, део житеља градова ће се осећати изопштено. Они ће све те новине доживљавати као нешто страно и наметнуто – упозорава наш саговорник, додајући да концепт хуманог града не сме да поклекне пред захукталим технолошким растом. Управо то ће и бити тема међународног научног скупа који се у организацији АИНС-а одржава у Београду 24. и 25. октобра.

– Сврха паметног града је квалитетан живот за све његове житеље, а не само за образовану или богату елиту. Осим те сегрегације, опасност је и да технологија укалупи живот у градовима. А градови без шароликости престају да буду насеобине с душом и постају машине, у којима су људи сведени на шрафове – закључује проф др Борислав Стојков. 

Корејски ИКТ „Дизниленд”

Идеални град будућности је могућ само ако нема – историју урбаних проблема. Потврда ове тезе је „препаметни” град Сонгдо у Јужној Кореји, који је из темеља грађен на технологији компаније CISCO, светског ИТ лидера. Све зграде имају специјална прозорска стакла и дупле фасаде с вентилацијом. Отпадне воде и кишница се прерађује и користи за заливање зелених површина. Комунални отпад се из свих зграда на рециклажу отпрема мрежом подземних цевовода.

Регулисање саобраћаја уз помоћ свих ИКТ чудеса је прича за себе, као и најнапреднији систем јавног превоза, базиран на електровозилима. Умрежени компјутерски систем омогућава да од куће посредством интернета комуницирате с наставницима своје деце, консултује лекара или прибавите било који документ и информацију из домена јавне управе. Станови су опремљени и безбедносним сензорима који ће регистровати ако паднете на под и одмах алармирати хитну помоћ...