Nema pametnih gradova bez pametnih građana

Gužva, zagađenje, buka, saobraćajni haos, stres... Rešenje asocijacije je grad. Zadatak i nije bio naročito težak.

Harmonija, racionalna uprava, zelenilo, energetska efikasnost, bezbednost... Odgovor je – pametan grad. Ovo pitanje je očigledno teže i zahteva više „mozganja” – baš kao i razumevanje i primena koncepta pametnog grada (Smart City).

Efikasno upravljanje urbanim zajednicama već danas je nezamislivo bez oslanjanja na informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). U perspektivi, takvo novo ustrojstvo je pitanje opstanka gradova, bez obzira na veličinu i broj stanovnika. Nevolja je, ali i kreativni izazov, što ne postoji opšti model „opamećivanja”. Da parafraziramo Tolstoja, svaki pametan grad je pametan na svoj način...

– Iskustava lidera u urbanoj transformaciji pokazuju da za početak treba formirati centralnu kancelariju za pametan grad. Tu se ulivaju predlozi, rađaju inicijative, osmišljava strategija, koordinira ostvarenje zamisli – kaže za „Politiku” prof. dr Borislav Stojkov, član Akademije inženjerskih nauka Srbije i predsednik AINS-ovog Odbora za gradove Srbije u budućnosti.

Vrlo je bitno da se „pogodi” s projektima prvencima: ukoliko se pokažu kao efikasni i pouzdani, afirmisaće čitav IKT koncept. U protivnom, opamećivanje će se ogaditi građanima ako odjednom počnu da stižu greškom uvećani komunalni računi. Ili ako sistem za očitavanje zagađenja „zariba” na svakih nedelju-dve. Ili ako snimci bezbednosnih kamera svako malo procure iz sistema i završe u tabloidima...

Zato je, ističe prof. Stojkov, bitno definisati prioritetne ciljeve. Negde će to biti saobraćaj, drugde zagađenje, u nekom trećem gradu energetika, ozelenjavanje, odvoženje smeća, snabdevanje vodom, video-sistem za nadzor...

– Važno je da se kroz servise i platforme za komunikaciju obezbedi učešće građana u odlučivanju, jer oni najbolje znaju koje su im primarne potrebe i najveći problemi. Zatim, u taj proces uključiti stručnjake i naučnu zajednicu. Nužno je da se primenjena tehnološka rešenja prate kroz utvrđene parametre, kako bi mogla da se dorađuju ili koriguju, u sadejstvu sa svima koji su učestvovali u odlučivanju – ističe profesor Stojkov.

Ovakav pristup znatno olakšava posao gradskoj upravi, jer je spasava od iskušenja da odluke donosi „odoka”, praveći tako veću štetu nego korist, čak i ako su namere bile najbolje. Transparentno i široko utemeljeno donošenje odluka, ističe naš sagovornik, brana je i pred često nametljivim i komercijalno motivisanijim proizvođačima IKT opreme. Njima se moraju postaviti jasno definisani zahtevi, a ne da se prihvataju gotova rešenja, za koja će naravno tvrditi da su najbolja i „bogom dana”.

– U Srbiji se pojedini segmenti pametnog grada primenjuju u većim urbanim centrima, ali još nigde to nije postavljeno kao zaokruženi sistem. Najdalje se otišlo u Novom Sadu, na tom putu su i Beograd i Niš, značajne korake su učinile i neke manje sredine, poput Inđije. Još mnogo mora da se radi na obuci gradske administracije za primenu IKT rešenja, a smatram i da bi lokalne samouprave trebalo da više koriste savetodavne kapacitete domaće stručne i naučne zajednice – mišljenja je profesor Stojkov.

On posebno naglašava važnost edukacije stanovništva za korišćenje novih tehnologija, jer bez pametnih građana nema ni pametnog grada.

– Ako obrazovni segment izostane, deo žitelja gradova će se osećati izopšteno. Oni će sve te novine doživljavati kao nešto strano i nametnuto – upozorava naš sagovornik, dodajući da koncept humanog grada ne sme da poklekne pred zahuktalim tehnološkim rastom. Upravo to će i biti tema međunarodnog naučnog skupa koji se u organizaciji AINS-a održava u Beogradu 24. i 25. oktobra.

– Svrha pametnog grada je kvalitetan život za sve njegove žitelje, a ne samo za obrazovanu ili bogatu elitu. Osim te segregacije, opasnost je i da tehnologija ukalupi život u gradovima. A gradovi bez šarolikosti prestaju da budu naseobine s dušom i postaju mašine, u kojima su ljudi svedeni na šrafove – zaključuje prof dr Borislav Stojkov. 

Korejski IKT „Diznilend”

Idealni grad budućnosti je moguć samo ako nema – istoriju urbanih problema. Potvrda ove teze je „prepametni” grad Songdo u Južnoj Koreji, koji je iz temelja građen na tehnologiji kompanije CISCO, svetskog IT lidera. Sve zgrade imaju specijalna prozorska stakla i duple fasade s ventilacijom. Otpadne vode i kišnica se prerađuje i koristi za zalivanje zelenih površina. Komunalni otpad se iz svih zgrada na reciklažu otprema mrežom podzemnih cevovoda.

Regulisanje saobraćaja uz pomoć svih IKT čudesa je priča za sebe, kao i najnapredniji sistem javnog prevoza, baziran na elektrovozilima. Umreženi kompjuterski sistem omogućava da od kuće posredstvom interneta komunicirate s nastavnicima svoje dece, konsultuje lekara ili pribavite bilo koji dokument i informaciju iz domena javne uprave. Stanovi su opremljeni i bezbednosnim senzorima koji će registrovati ako padnete na pod i odmah alarmirati hitnu pomoć...