Треба преиспитати митове

Мало ко би се усудио да говори о миту о мајчинству а да не буде оптужен за бласфемију, речено је на Сајму књига на промоцији „Митова нашег времена” италијанског филозофа Умберта Галимбертија (1942), чију књигу је објавила Издавачка књижарница Зорана Стојановића у преводу Мире Жиберне.

Под митовима Галимберти подразумева старе, лење идеје о човеку, друштву, свету, историји, које смо некритички усвојили и не доводимо их у питање, али оне данас више, како сматра, не функционишу. У својој студији, на пет стотина страна, анализирао је мит о младости, моди, полном идентитету, срећи, раси, мит о психотерапији, лудилу, прогресу, рату, тероризму, тржишту, глобализацији, мит о моћи и надзору над идејама, мит о техници и преобраћању средстава у циљ, мит о новим технологијама и психопатологијама интернета. Потом мит о расту као бескрајном процесу, мит о сигурности, цени цивилизације и опсади душе.

Галимберти је предавао на Факултету за књижевност и филозофију у Венецији. Италијански издавачи су објавили његова сабрана дела у 22 тома. Написао је књиге: „Психијатрија и феноменологија”, „Смртни и нови грехови”, „Дијалог са генерацијом активног нихилизма”...

‒ Први мит о којем пишем је амбивалентност мајчинске љубави. Жена која је рађала мора да се суочи са патњом и променама свог тела након рођења детета. Она губи свој простор и време мора да посвети некоме другом. Мајчинска љубав за њу постаје некакав колапс, а за саму врсту представља чист добитак, јер је створено ново биће. Код нас у Италији чујемо мајке како говоре деци: „Појешћу те” или „Убићу те!” Не волимо да чујемо такве ствари, али оне само говоре да мајкама није лако ‒ рекао је Галимберти.

Потом је говорио да постоји мит о једној врсти интелигенције.

‒ Дођу родитељи у школу и професор може да им каже да дете нема вољу или да је несташно, али никако да је неинтелигентно. Кад кажемо интелигенција, мислимо само на математичко-логичку интелигенцију, али она није једина. Постоје интуитивна интелигенција и осећајна интелигенција, које су карактеристичне за жене. Када се мушкарци свађају са женама, они не разумеју те две врсте интелигенција. Ако жена употреби интуицију, мушкарац каже: „Ти си луда!” Неко има и просторну интелигенцију када зна да одмери удаљеност и слично ‒ рекао је овај филозоф.

Мит о тржишту, како сматра, данас је претворен у природни закон. Када отпустите раднике, то је тако „природно”, наводи аутор књиге.

‒ У оквиру тога је мит о природном расту. Тежимо непрекидном расту. Буковски је рекао да је капитализам уништио комунизам и да сада прождире самог себе. Логика тржишта гласи: производи што више, по сваку цену, и троши да бисмо више производили. Ако до тога не дође, следи отказ. И то је зачарани круг. Са овим се срећете када вам се поквари фрижидер. Дође мајстор и каже: „Више вам се исплати да купите нови.” Терају вас на сталну потрошњу. Исто је са митом о моди. Купујте нову гардеробу јер је ова коју имате изашла из моде. Томе доприносе рекламе које у ствари производе потребе, наше жеље ‒ рекао је Галимберти.

Говорећи о миту о техници, нагласио је да смо дуго мислили да је техника у рукама људи, а заправо, „ми опслужујемо апарате”.

‒ Радници су само у функцији машина, подређени су им. Ваш колега је ваш такмац. Ако опада производња, а он је бољи, ви губите посао. То више није ваш другар... Људска рационалност, која се види у техничким достигнућима, постигла је највиши ступањ у развоју човека. Техника има и свој неумољиви језик. Данас у школама деца не пишу писмене саставе, већ добију тест и заокружују одговоре. Лишени су субјективности као машине... Техника у себи садржи и скоро уништење производа. Паметни телефон носи заметак пропадања и сопственог краја. И уметност мора да изађе на тржиште, ако се не прода ‒ није уметност.

На промоцији је говорио и филозоф Драган Проле, истакавши да упркос кризама, економској и мигрантској, Италија успева да своју филозофску школу учини јачом од немачке. „Данас треба читати италијанске филозофе. Начин на који Галимберти мисли је специфичан и смелост која га одликује готово је ствар прошлости”, казао је Проле.

Галимберти упозорава да нас митови запоседају и владају нама уз помоћ механизама који нису логички, већ психолошки, и отуда дубоко укорењени у нашој свести. То су просте идеје које смо митологизовали, олакшавају нам доношење суда и уливају осећај сигурности. Морамо се пренути из спокоја који нам наше митологизоване идеје обезбеђују, сматра овај аутор, јер се многе патње и поремећаји рађају управо из идеја које нам удобно шћућурене у лењости наше мисли не допуштају да разумемо свет у коме живимо, а нарочито брзе промене у њему. Бити у свету без његовог разумевања је сигуран пут ка отуђењу од њега, а да бисмо повратили присутност, морамо најпре преиспитати своје митове, поручује Галимберти.