„Дневник Диане Будисављевић” ускоро пред српском публиком

Дугоочекивани филм „Дневник Диане Будисављевић”, ауторке Дане Будисављевић, а који говори о спасавању деце из концентрационих логора за време Независне Државе Хрватске у Другом светском рату, биће представљен српској публици 11. новембра, у оквиру фестивала „Слободна зона”, преноси Танјуг.

Реч је о филму „о могућој доброти у немогућим временима”, или како и поднаслов филма гласи – „Истинита прича о најбољим људима у најгорим временима”, оцењено је на јучерашњој конференцији за медије у београдској Комбанк дворани.

„Морамо престати да лажемо и морамо да учимо из прошлости. Осећам се скромно и мало када видим како филм комуницира са публиком”, рекла је Дана Будисављевић на конференцији.

Филм је, како је саопштено, апсолутни овогодишњи победник фестивала у Пули, а Будисављевићева је констатовала да је начин на који је пулска публика прихватила филм за памћење, јер га је пет хиљада људи поздравило овацијама. „Да ниједну другу награду нисмо примили, то би била највећа награда”, рекла је ауторка, подсетивши да је на данашњи дан пре 78 година, тачније 23. октобра 1941. године Диана Будисављевић почела да пише свој дневник.

Упитана да ли се обазире на критике које долазе и које ће тек доћи са хрватске десно-политичке сцене, Будисављевићева је одговорила да се не обазире, „јер сви који нешто значе у хрватском јавном простору и филмској критици изузетно су позитивно настројени према филму и феномену филма”. „Постоје десне критике, али постоје и леве критике. Међутим, толико је тога позитивног да нема потребе загађивати негативним критикама јер оне нису филмске, чак су се поједини поносили да нису гледали филм, али да већ то све историјски знају”, нагласила је ауторка филма.

Глумица Мирјана Карановић навела је да јој је посебно драго што је део глумачке екипе филма и што има могућност да са редитељком преиспитује и своју личну историју и историју људи са којима живи. „Кроз приказ редитељке Дане Будисављевић филм чини да осећаш дубоко саосећање и емпатију према људима”, рекла је Карановићева.

Филм заправо слави живот, додала је, а најзначајније је што је и поред свега живот победио, и поред постојања у историји неких „система који су мислили да могу да униште и истребе живот одређених људи”. „Филм даје добру енергију, јер и поред све туге и патње, можете да кажете – има наде када постоје такви људи”, закључила је Карановићева.

Глумац Тихомир Станић нагласио је да дугује дубоку захвалност Дани Будисављевић, „идентичну захвалности Диани Будисављевић”, и додао да је као награду доживео труд, како свој лични, тако и многих других укључених у пројекат: „Свих оних који су се бавили овом темом и који су хтели да изнесу причу о жени која је показала да је могуће и у најгорим временима учинити чудо и добро дело и чији поступци, о чему сведоче историјске чињенице, а не само тај дневник, и упркос томе што се деценијама ништа није знало, показују да не постоји оправдање за ’нисмо знали и нисмо имали информације’.”