Колективним уговором до минимума процеса рада

Уместо послодаваца, минимум процеса рада убудуће би требало да утврђује колективни уговор, чиме ће допринос синдикалног деловања и, уопште, мишљење синдиката бити знатно увећани. Та новина унета је у Нацрт закона о штрајку, на чијим изменама се, како је потврдила Драгана Краљ, начелница Одељења за социјални дијалог у Министарству за рад и запошљавање, радило у последње две године. Нацртом је прецизирано и да штрајк организује већина запослених или синдикат, а ако нема колективног уговора минимум процеса рада утврђује посебна стручна комисија. Начелница је указала и на то да су у припреми измене Закона о социјално-економском савету, подсетивши да је сам министар рада Зоран Ђорђевић, на иницијативу синдиката и Уније послодаваца Србије, донео решење о формирању радне групе за измену закону, која је баш јуче имала први састанак.

– У јулу 2018. усвојене су и измене Закона о мирном решавању радних спорова. Сада је могуће покренути више поступака који се односе на синдикално организовање, а законским изменама омогућено је и да миритељ буде укључен у сам поступак колективног преговарања синдиката и послодаваца – подсетила је Драгана Краљ на округлом столу на тему „Синдикат у приватном сектору”, у организацији УГС „Независност”.

Да се на захтев радника из области радних односа годишње обави између 7.000 и 10.000 инспекцијских надзора потврдила је и Маја Илић из Инспектората за рад.

– Имамо између 600 и 700 обављених надзора годишње у вези са захтевима о безбедности на раду. То показује да радници нису застрашени и да су предмет инспекцијског надзора и страни послодавци – додала је Илићева.

Истраживање Центра за синдикализам показало је да 79 одсто запослених ћути и трпи због кршења својих права, јер се боји да не изгуби посао. Само осам одсто свих запослених верује да се у Србији поштује радно право, а више од две трећине запослених сматра да држава штити интерес послодаваца. Миомир Николић, генерални директор производно-пословне целине „Фрезенијус медикал кер”, открио је да је дуже од 20 година у приватном бизнису и да није осетио да га држава као послодавца више штити.

– Пошто радим за мултинационалне компаније које познају права радника, састанци са синдикатима су редовни – додао је он.

Дужност државе да прихвати критику синдиката

УГС „Независност” залаже се за концепт достојанственог рада, ангажовање по уговору, пристојан и на време плаћен посао. Председник Зоран Стојиљковић сматра да синдикална критика мора бити оријентисана и тачна, а да држава има обавезу да прихвати критику синдиката. Подсећа да Србија има 2,2 милиона запослених, а са онима који су ангажовани у пољопривреди око 2,8 милиона запослених. То тело је, како је објаснио, подељено на три сектора: јавни, у којем је четвртина запослених, нову приватну привреду, где има између 35 и 45 одсто запослених и, на крају, сферу малог бизниса-самозапослености, у којој је ангажована трећина радне снаге, то јест око 800.000 људи.