Цео живот раде и не стекну пензију

Оне устају пре свих укућана, а последње одлазе на спавање. Жене на селу готово цели дан проводе на њиви или у пољопривредном газдинству, а за свој рад често не добијају надокнаду. Свега 12 одсто руралних жена су власнице кућа, а половина њих се воде као незапослене, без пензионог, социјалног и здравственог осигурања, што их ставља у веома неравноправан положај. Уз то, ове жене често се одричу наслеђа у корист браће и неретко постају жртве насиља у сопственој породици. Све су то разлози због којих на различите начине настојимо да помогнемо женама које живе у руралним крајевима овог региона, каже Рут Стјуарт, амбасадорка Аустралије у Србији, Црној Гори и северној Македонији, чије је седиште у Београду.

Наша саговорница, која је поводом Међународног дана жена на селу, у сарадњи са својим колегиницама из Агенције Уједињених нација за родну равноправност, повереницом за заштиту равноправности и Форумом жена Пријепоља на Златару организовала дводневни панел под називом „Снажна жена – снажно село”, истиче да је она четврта амбасадорка Аустралије заредом на овој функцији и са поносом додаје да чак 40 одсто дипломатског кора ове земље чине жене. Међутим, ова родна статистика за нијансу је другачија када је реч о женама у руралним деловима Аустралије...

„Када на ’Гуглу’ откуцате појам ’пољопривредници’ на 80 до 90 одсто фотографија видећете мушкарце, иако 40 процената фармера у Аустралији чине жене и 49 одсто прихода у пољопривреди остварују жене. Председница Националног удружења фармера Аустралије такође је жена. Међутим, чињеница је да је живот жене у руралној средини неупоредиво тежи него у граду. Чак и у најразвијенијим земљама, руралним женама је тежи приступ здравству, просвети, државној администрацији и социјалним службама. До доктора често морају дуго до путују – под претпоставком да он уопште ради у селу. У неким сеоским срединама постоје добре локалне школе за децу, али ствари се обично компликују када та деца треба да крену у средњу школу или на факултет”, прича Рут Стјуарт.

На питање какве утиске носи након сусрета са женама из руралних крајева Србије, она каже да су то изузетне жене – у сваком смислу те речи.

„Упознала сам са женом која руководи успешном транспортном компанијом, женом која је покренула СОС телефон и дамом која води велико пољопривредно газдинство. Међутим, истовремено ме је растужила чињеница да се велики број жена у руралним крајевима сусреће са насиљем у породици. Додатни проблем представља изостанак реакције локалне заједнице, јер се у малим срединама сви знају и полиција често не реагује на адекватан начин ако познаје насилника. Други проблем је чињеница да се велики број жена одриче наслеђа у корист браће и мушких чланова породице, пре свега због обичајног права, а потом и зато што не желе да ремете породичну традицију. Оне уопште не мисле да је то дискриминација и не размишљају да њихова девојчица једног дана може да се разведе и остане на улици са два мала детета, јер се њена мајка одрекла наслеђа у корист свог брата. Зато је важно да се о томе јавно прича и да жене о тој теми слушају од амбасадорке Канаде Кети Чаба, заменице амбасадорке Уједињеног Краљевства Ребеке Фабрици у Србији и амбасадорке Велике Британије из Подгорице Алисон Кемп”, каже амбасадорка Рут Стјуарт.

Она додаје да је увек растужи чињеница да неке жене ступају у уговорене бракове или изађу пред матичара пре пунолетства, јер је честа последица тога насиље у породици. Истовремено је охрабрује  чињеница да су жене веома солидарне и да једна другој често помажу.

„Већ седам година амбасада Аустралије снажно помаже жене у Србији и то је приоритет наше земље – подржавали смо предузетнице, женске невладине организације и бројне незапослене жене којима је била потребна подршка у оснивању сопственог бизниса. Осим тога, подржавали смо дијалог између цивилног сектора и Владе Србије, јер је свима нама у интересу побољшање положаја жена у друштву. Без задовољне жене, нема успешне породице и државе”, закључује Рут Стјуарт.