Трамп корак ближи опозиву

Годину дана пре избора, процес за опозив америчког председника, све су прилике, прераста у телевизијску драму с непрестаним емитовањем из „суднице” јер истрага украјинске афере улази у нову фазу.

Представнички дом је прекјуче гласао да ће наставити истрагу, усвојивши резолуцију којом се званично утврђују правила током поступка за председников опозив. Гласало се по партијским линијама – „за” је био 231 демократа и један независни конгресмен, док је „против” било 194 републиканца и двоје демократа, преноси „Политико”.

Под вођством демократа, који имају већину у доњем дому на Капитолу, и досад су биле испитиване тврдње да је Доналд Трамп злоупотребио државни положај, затраживши летос од Украјине да отвори истрагу против његовог политичког ривала Џоа Бајдена. Према овим наводима, Трамп је условљавао америчку војну помоћ Кијеву у вредности од око 400 милиона долара украјинским процесом против Бајдена и његовог сина Хантера. Некадашњи амерички потпредседник један је од двоје најјачих кандидата демократа на следећим председничким изборима.

Конгресни одбори за обавештајне послове, спољну политику и надзор досад су саслушавали сведоке и анализирали документацију иза затворених врата, али им резолуција омогућава прелазак на јавне претресе. Све ће то бити уживо преношено на телевизији, па се очекује предизборни спектакл. Демократе се надају да ће сад, кад је истрага формализована, лакше долазити до материјала који потражују од Беле куће, а Трампови адвокати у овој фази могу да износе одбрану и позивају сведоке.

Оцењујући да је поступак у Конгресу био нелегалан јер Представнички дом досад није гласао о покретању импичмента, Трамп је све време одбијао да сарађује у истрази. Ипак, Бела кућа је на захтев конгресмена објавила транскрипт телефонског разговора који је Трамп у јулу водио са украјинским председником Володимиром Зеленским, замоливши га за покретање истраге против Бајденових.

Хантер Бајден је ушао у управни одбор украјинске гасне компаније „Бурисма” после доласка на власт прозападних снага у Кијеву, за шта се залагала и тадашња америчка администрација, посебно њен потпредседник. Иако су нове украјинске власти почеле да истражују пословање „Бурисме”, од тога се убрзо одустало, што се, како верују Трампови подржаваоци, догодило због притиска Џоа Бајдена.

„Ово је највећи лов на вештице у америчкој историји”, твитовао је Трамп после гласања у Представничком дому.

У интервјуу за „Вашингтон егземинер”, додао је да није урадио ништа лоше и да не заслужује да буде импичован.

Готово истовремено с Трамповим ироничним предлогом да транскрипт разговора са Зеленским прочита у директном преносу на телевизији, седећи поред камина, председавајућа Представничког дома Ненси Пелоси је изјавила да се због дешавања у Вашингтону „моли за Сједињене Америчке Државе”.

И док конгресмени утврђују да ли је шеф владе позвао Украјину да се укључи у америчке изборе, он се укључио у предстојеће британске изборе изјављујући да би лабуристички лидер Џереми Корбин „био веома лош” премијер. Иако је Корбин одговорио да се Трамп умешао да би помогао „свом пријатељу Борису Џонсону да буде изабран”, „Фајненшел тајмс” пише да је Трамп пре одмогао конзервативном премијеру јер две трећине Острвљана има ниско мишљење о председнику САД.

Први човек владе у Вашингтону није учинио услугу шефу Даунинг стрита ни кад је упозорио да Британија неће моћи да с Америком потпише уговор о трговини ако усвоји споразум који је Џонсон начелно договорио са Европском унијом. Према тврдњама заговорника брегзита попут Бориса Џонсона, једна од највећи добити британског раздвајање од Брисела требало је да буде управо уговор о трговини са Сједињеним Државама.