Tramp korak bliži opozivu

Godinu dana pre izbora, proces za opoziv američkog predsednika, sve su prilike, prerasta u televizijsku dramu s neprestanim emitovanjem iz „sudnice” jer istraga ukrajinske afere ulazi u novu fazu.

Predstavnički dom je prekjuče glasao da će nastaviti istragu, usvojivši rezoluciju kojom se zvanično utvrđuju pravila tokom postupka za predsednikov opoziv. Glasalo se po partijskim linijama – „za” je bio 231 demokrata i jedan nezavisni kongresmen, dok je „protiv” bilo 194 republikanca i dvoje demokrata, prenosi „Politiko”.

Pod vođstvom demokrata, koji imaju većinu u donjem domu na Kapitolu, i dosad su bile ispitivane tvrdnje da je Donald Tramp zloupotrebio državni položaj, zatraživši letos od Ukrajine da otvori istragu protiv njegovog političkog rivala Džoa Bajdena. Prema ovim navodima, Tramp je uslovljavao američku vojnu pomoć Kijevu u vrednosti od oko 400 miliona dolara ukrajinskim procesom protiv Bajdena i njegovog sina Hantera. Nekadašnji američki potpredsednik jedan je od dvoje najjačih kandidata demokrata na sledećim predsedničkim izborima.

Kongresni odbori za obaveštajne poslove, spoljnu politiku i nadzor dosad su saslušavali svedoke i analizirali dokumentaciju iza zatvorenih vrata, ali im rezolucija omogućava prelazak na javne pretrese. Sve će to biti uživo prenošeno na televiziji, pa se očekuje predizborni spektakl. Demokrate se nadaju da će sad, kad je istraga formalizovana, lakše dolaziti do materijala koji potražuju od Bele kuće, a Trampovi advokati u ovoj fazi mogu da iznose odbranu i pozivaju svedoke.

Ocenjujući da je postupak u Kongresu bio nelegalan jer Predstavnički dom dosad nije glasao o pokretanju impičmenta, Tramp je sve vreme odbijao da sarađuje u istrazi. Ipak, Bela kuća je na zahtev kongresmena objavila transkript telefonskog razgovora koji je Tramp u julu vodio sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, zamolivši ga za pokretanje istrage protiv Bajdenovih.

Hanter Bajden je ušao u upravni odbor ukrajinske gasne kompanije „Burisma” posle dolaska na vlast prozapadnih snaga u Kijevu, za šta se zalagala i tadašnja američka administracija, posebno njen potpredsednik. Iako su nove ukrajinske vlasti počele da istražuju poslovanje „Burisme”, od toga se ubrzo odustalo, što se, kako veruju Trampovi podržavaoci, dogodilo zbog pritiska Džoa Bajdena.

„Ovo je najveći lov na veštice u američkoj istoriji”, tvitovao je Tramp posle glasanja u Predstavničkom domu.

U intervjuu za „Vašington egzeminer”, dodao je da nije uradio ništa loše i da ne zaslužuje da bude impičovan.

Gotovo istovremeno s Trampovim ironičnim predlogom da transkript razgovora sa Zelenskim pročita u direktnom prenosu na televiziji, sedeći pored kamina, predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi je izjavila da se zbog dešavanja u Vašingtonu „moli za Sjedinjene Američke Države”.

I dok kongresmeni utvrđuju da li je šef vlade pozvao Ukrajinu da se uključi u američke izbore, on se uključio u predstojeće britanske izbore izjavljujući da bi laburistički lider Džeremi Korbin „bio veoma loš” premijer. Iako je Korbin odgovorio da se Tramp umešao da bi pomogao „svom prijatelju Borisu Džonsonu da bude izabran”, „Fajnenšel tajms” piše da je Tramp pre odmogao konzervativnom premijeru jer dve trećine Ostrvljana ima nisko mišljenje o predsedniku SAD.

Prvi čovek vlade u Vašingtonu nije učinio uslugu šefu Dauning strita ni kad je upozorio da Britanija neće moći da s Amerikom potpiše ugovor o trgovini ako usvoji sporazum koji je Džonson načelno dogovorio sa Evropskom unijom. Prema tvrdnjama zagovornika bregzita poput Borisa Džonsona, jedna od najveći dobiti britanskog razdvajanje od Brisela trebalo je da bude upravo ugovor o trgovini sa Sjedinjenim Državama.