Крштени премијер

За њега кажу да је црногорски Суслов, који већ трећу деценију из сенке вуче одлучне потезе не само у домену тајне, јавне полиције, већ и политике, економије... Човек који много зна и коме су тајни архиви били дугогодишња литература директорујући Агенцијом за националну безбедност, познату у народу као Тајна полиција.

Садашњи председник Владе Црне Горе Душко Марковић је до доласка на ту функцију био енигма за многе сараднике, иако је као министар у влади Мила Ђукановића важио за „министра без стреса”. Упамћен је у парламенту као човек који је, мање чињеницама, а више шармом успевао да „одобровољи” посланике.

Добрим правничким и полицијским знањем уз танану тактичност успешно је померао једну по једну препреку и сео у фотељу црногорског премијера а затим и на место заменика председника Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића.

Рођен је 1958. у Мојковцу, дипломирао на Правном факултету у Крагујевцу. Ожењен је, отац троје дјеце.

Био је председник Општине Мојковац, генерални секретар владе, посланик ДПС-а, помоћник министра УП-а за Службу државне безбедности, директор Агенције за националну безбедност, потпредседник владе за политички систем, унутрашњу и спољну политику, министар правде, руководилац Министарства културе, Министарства унутрашњих послова и заменик председника ДПС-а.

Сада је и председник Већа за националну безбедност и председник владе од 2016. године.

Не мали број грађана Црне Горе веровао је да га греје поткошуља из „Ариља” све док се није обрушио на Митрополију црногорско-приморску и митрополита Амфилохија (Радовића), запретивши да ће га „привести познанију права”. Припретио је и да силом државе може за једну ноћ срушити цркву на Румији и крстионицу у Тивту. Можда и може, али неће – крштени премијер!

Дугогодишњи пријатељи причају да у приватном животу држи реч, а у политици она никога и не обавезује. Сарадници из кабинета кажу да се договорено мора поштовати. Важи за теренског, а не кабинетског премијера. Камере Јавног сервиса Телевизије Црне Горе не стижу да га испрате од Пљеваља до Херцег Новог... Најприсутнији је на градилишту прве деонице будућег ауто-пута од Подгорице до Матешева.

Више ослушкује него што говори, верују да много зна, а оно што није чуо брзо му дошапну. Труди се да чује сваку хвалу коју о њему изговоре, али када погреши нико нема петљу да пита: „Који ти је враг, шефе?”

Грађани којима се живот свео на пуко преживљавање након тродеценијских обећања власти да ће живети боље, живе у земљи „процеђене” слободе, демократије, без наде за запослење, па најобразованији кадар одлази у свет. Зато су, кажу, и онај и овај председник најближе партијске и полицијске следбенике добро ухлебили и ситуирали док се дувански дим Фабрике дувана „Тара” у Мојковачким пољима ковитла над реком Таром, заштићеном сузом Европе. Истина и претходни и садашњи премијер су непушачи, али им дим дувана прија.

Очито, добра му је цена.