Kršteni premijer

Za njega kažu da je crnogorski Suslov, koji već treću deceniju iz senke vuče odlučne poteze ne samo u domenu tajne, javne policije, već i politike, ekonomije... Čovek koji mnogo zna i kome su tajni arhivi bili dugogodišnja literatura direktorujući Agencijom za nacionalnu bezbednost, poznatu u narodu kao Tajna policija.

Sadašnji predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković je do dolaska na tu funkciju bio enigma za mnoge saradnike, iako je kao ministar u vladi Mila Đukanovića važio za „ministra bez stresa”. Upamćen je u parlamentu kao čovek koji je, manje činjenicama, a više šarmom uspevao da „odobrovolji” poslanike.

Dobrim pravničkim i policijskim znanjem uz tananu taktičnost uspešno je pomerao jednu po jednu prepreku i seo u fotelju crnogorskog premijera a zatim i na mesto zamenika predsednika Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića.

Rođen je 1958. u Mojkovcu, diplomirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Oženjen je, otac troje djece.

Bio je predsednik Opštine Mojkovac, generalni sekretar vlade, poslanik DPS-a, pomoćnik ministra UP-a za Službu državne bezbednosti, direktor Agencije za nacionalnu bezbednost, potpredsednik vlade za politički sistem, unutrašnju i spoljnu politiku, ministar pravde, rukovodilac Ministarstva kulture, Ministarstva unutrašnjih poslova i zamenik predsednika DPS-a.

Sada je i predsednik Veća za nacionalnu bezbednost i predsednik vlade od 2016. godine.

Ne mali broj građana Crne Gore verovao je da ga greje potkošulja iz „Arilja” sve dok se nije obrušio na Mitropoliju crnogorsko-primorsku i mitropolita Amfilohija (Radovića), zapretivši da će ga „privesti poznaniju prava”. Pripretio je i da silom države može za jednu noć srušiti crkvu na Rumiji i krstionicu u Tivtu. Možda i može, ali neće – kršteni premijer!

Dugogodišnji prijatelji pričaju da u privatnom životu drži reč, a u politici ona nikoga i ne obavezuje. Saradnici iz kabineta kažu da se dogovoreno mora poštovati. Važi za terenskog, a ne kabinetskog premijera. Kamere Javnog servisa Televizije Crne Gore ne stižu da ga isprate od Pljevalja do Herceg Novog... Najprisutniji je na gradilištu prve deonice budućeg auto-puta od Podgorice do Mateševa.

Više osluškuje nego što govori, veruju da mnogo zna, a ono što nije čuo brzo mu došapnu. Trudi se da čuje svaku hvalu koju o njemu izgovore, ali kada pogreši niko nema petlju da pita: „Koji ti je vrag, šefe?”

Građani kojima se život sveo na puko preživljavanje nakon trodecenijskih obećanja vlasti da će živeti bolje, žive u zemlji „proceđene” slobode, demokratije, bez nade za zaposlenje, pa najobrazovaniji kadar odlazi u svet. Zato su, kažu, i onaj i ovaj predsednik najbliže partijske i policijske sledbenike dobro uhlebili i situirali dok se duvanski dim Fabrike duvana „Tara” u Mojkovačkim poljima kovitla nad rekom Tarom, zaštićenom suzom Evrope. Istina i prethodni i sadašnji premijer su nepušači, ali im dim duvana prija.

Očito, dobra mu je cena.