Одуговлачење, али по закону

Одмах пошто је председник Скупштине Београда и в.д. градоначелника Зоран Алимпић заказао конститутивну седницу новог сазива градског парламента за 14. јул, портпарол Демократске странке Србије Андреја Младеновић је рекао да је тиме прекршен закон, јер би та седница требало да се одржи до 6. јуна. Међутим, Младеновић, али ни било ко други из странака које су постигле договор о власти у Београду више не говоре да је Алимпићева одлука незаконита, мада и те како приговарају због његове, како су навели, самовоље и опструкције изборне воље Београђана. Чини се да су у међувремену мало пажљивије прочитали законе и утврдили да се Алимпићу ипак не може једноставно замерити да се није држао законских рокова. Правне одредбе које се односе на постизборна правила за локалне самоуправе такве су да председнику скупштине града из претходног сазива дозвољавају – одуговлачење.

Забуну је унела реченица из члана 56. Закона о локалним изборима, у којој се наводи да „конститутивну седницу скупштине сазива председник скупштине из претходног сазива у року од 15 дана од дана објављивања резултата избора”. У комбинацији са чланом 87. Закона о локалној самоуправи, у коме се каже да „…ако се после спроведених избора не конституише скупштина у складу са овим законом у року од два месеца од објављивања резултата избора, vлада именује привремени орган …”, створен је простор за различито тумачење закона, а у складу са сопственим политичким интересима.

Због тога је Алимпић себи дао слободу да седницу Скупштине града закаже за 14. јул (резултати избора су објављени 22. маја, па је 23. јул дан када истиче двомесечни рок) и због тога је Младеновић рекао да је 6. јун крајњи рок за одржавање седнице.

Очигледно је проблем у тумачењу шта значи „сазивање” седнице скупштине. Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда Србије и професор Правног факултета Универзитета Унион у Београду, истиче да то никако не значи „одржавање” него „заказивање” седнице. И то се, по његовим речима, увек тако тумачи у правној пракси.

– А да је то тако и овде, доказује став 4 члана 56. закона о локалним изборима, у коме пише следеће: „конститутивном седницом председава најстарији одборник, који је овлашћен и да сазове конститутивну седницу ако то у законском року не учини председник скупштине из претходног сазива”. Према томе, ако председникскупштине из претходног сазива из неког разлога не би „заказао”седницу скупштине, онда би то могао да уради најстарији одборник из тог новог скупштинског сазива. Дакле, сазивање је заказивање седнице – истиче Ивошевић.

Одржавање седнице, како додаје, везано је за конституисање скупштине, јер ако неко закаже седницу то још не значи да ће доћи до конституисања скупштине. Јер, седница може да буде одложена, рецимо, зато што нема кворума, или зато што председник није добио довољну већину, или зато што није постављен секретар – а без тога нема конституисања, то пише у члану 28. Закона о локалној самоуправи.

– Зато, ако правимо разлику између сазивања и одржавања седнице, онда можемо доћи до закључка да је и заказивање и одржавање седнице одређено у време које закон поставља. Заказивање је уследило врло брзо, докдан одржавања није ближи почетку, него је ближи крају тих законских оквира, али се налази унутар њих. Зато сматрам да ранији председник скупштине града није повредио закон тиме што је конститутивну седницу заказао за 14. јул. Наравно, када се говори о политици, а ја о томе не волим да говорим, могу се стављати одређене замерке – зашто је толико дуго чекао – каже Ивошевић, наводећи да је, по његовом мишљењу, Алимпић дао „разумно објашњење”за то.

Овде је можда корисно навести запажање једног од читалаца „Политике”, који је под именом „Алекса” 30. маја оставио следећи коментар на нашем интернет сајту: „Алимпић је прекршио закон. Датум када је заказао седницу не омогућава да се скупштина града конституише у законом утврђеном року. Наиме против одлуке донете у вези са потврђивањем мандата одборника може се изјавити жалба надлежном окружном суду у року од 48 часова од дана доношења одлуке. (члан 56.) Па онда док суд одлучи, па жалба на одлуку, па субота и недеља па ово и оно, таман да прође рок за конституисање. Тих осам дана које је Алимпић оставио нису довољни да се спроведу сви правни лекови. Јасно је да ДС жели да опструише конституисање скупштине и да изазове нове изборе”.

Ово је само део његовог коментара, који се завршава речима да „председник скупштине из претходног сазива, мора одредити датум одржавања седнице, тако да конституисање скупштине буде могуће у року од два месеца”.

Проблем који је настао у Београду, према оцени Зорана Балиновца, директора Републичког секретаријата за законодавство, последица је постојања правне празнине, будући да у законима о локалној самоуправи и о локалним изборима није одређен рок у коме се одржава конститутивна седница скупштине града. А правне празнине у овомслучају попуњавају се правном аналогијом, о којој Балиновац пише у ауторском тексту који је данас објављен на нашој страни „Погледи”.

На питање да ли би требало да су ови закони прецизнији (јер овако како су написани, постоји теоретска могућност да неко ко жели да избегне конституисање скупштинезакаже седницу у минут до поноћи последњег дана рока од два месеца), Зоран Ивошевић наводи да „не би ништа шкодило када би ти закони били потпунији и прецизнији”.

– Али морам да кажем, не постоји закон који би био инвентивнији од живота. Ма како да је добар закон, живот је увек инвентивнији од њега и увек га на неки начин изненади. Ако не у овој ситуацији, онда у некој другој. Зато и постоји занимање правник – да је тако како ви кажете, да је све написано у закону, онда наша професија не би ни била потребна – истиче Ивошевић.

Ипак, да изненађења попут овог у Београду могу да се избегну прецизним формулацијама у правним прописима сведочи и пример члана 101. Устава Србије који се односи на конституисање републичког парламента. У њему је већ прецизније наведено да прву седницу Народне скупштине „заказује председник Народне скупштине из претходног сазива тако да се седница одржи најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора”.

С обзиром на то какав је проблем настао у престоници, треба подсетити под којим условима су донети закони који регулишу питања локалне самоуправе. Поред два поменута, о локалној самоуправи и локалним изборима, у исто време донети су и Закон о Београду и Закон о територијалној организацији – и то 29. децембра прошле године. Било је то, дакле, два дана пре истека рока за расписивање локалних избора и избора за Скупштину Војводине, предвиђеног Уставним законом (донетим у новембру 2006. године). Ова четири закона су била услов за расписивање локалних и покрајинских избора, а према незваничним информацијама, усвојени су на телефонској седници Владе Србије. Према истом извору, Републички секретаријат за законодавство, који би требало да „аминује” све законске акте пре него што их влада утврди и пошаље Скупштини Србије, овог пута је „прескочен”.

Директор овог секретаријата Зоран Балиновац није желео да коментарише ове наводе, истичући само да је све морало да се одвија муњевитом брзином.

Он је у изјави за „Политику” оценио да је та брзина и изазвала пропусте у законима и правне празнине у њима, додајући да не верује да је код министра за државну управу и локалну самоуправу, који је припремио законе за владу, намерно створио правну заврзламу да би изазвао недоумице у јавности.

Евентуални пропусти у примени Пословника владе, према његовим речима, не утичу на уставност ових закона.

Са ресорним министром Миланом Марковићем јуче нисмо успели да разговарамо.

 ---------------------------------------------

Алимпић као Наташа Мићић

Сличан проблем настао због могућности различитог тумачења Устава и закона имали смо и 2003. године када је председница Скупштине Србије и в. д. председника Србије Наташа Мићић одложила заказивање председничких избора.(/slika2)

Полемика у јавности настала је због различитог тумачења крајњег рока за расписивање избора. Почетком фебруара 2003. године Наташа Мићић је рекла да је 6. фебруар, на основу Закона о избору председника Републике, крајњи рок за саопштавање те одлуке.

ДСС и Цесид, како је навео Радио Б92, тврдили су да је Наташа Мићић дужна да 6. фебруара саопшти тачан датум одржавања председничких избора, а не само одлуку када ће их расписати. ДСС је сматрао и да се неодређивањем датума избора крши постојећи Устав Србије. Владајућа коалиција ДОС–Реформе Србије, није делила такво мишљење. Шеф те посланичке групе у републичком парламенту Чедомир Јовановић сматрао је да евентуална одлука Наташе Мићић да тог дана не саопшти датум одржавања председничких избора не представља кршење Устава и додаје да изборима треба да претходи доношење новог Устава Србије.

„У овом тренутку не постоји она врста политичке спремности која би гарантовала успех председничких избора у постојећим околностима. Ми стога мислимо да, с обзиром на то да закон тако нешто допушта, неизоставно треба везати изборе за председника републике за израду новог устава и потом редефиницију институције председника, што мислим да ће бити једини квалитетан излаз из проблема са којима се сада суочавамо”, рекао је тада Јовановић.

А професор Правног факултета Стеван Лилић у изјави за Радио Б 92 казао је да је, због језичких формулација у Уставу и важећим законима, председница Скупштине Србије Наташа Мићић дужна да саопшти само одлуку о томе да ли ће или не расписати изборе: „Реч је о томе да је председница Скупштине дужна да у овом року донесе одлуку о расписивању избора. У једном ужем граматичком, текстуалном тумачењу, то се може разумети у смислу да се треба донети одлука, без обзира на то да ли је позитивна или негативна. Међутим, у оваквој ситуацији је боље стајати на становишту да се поштује дух институција и устава и да се распишу избори. Дакле, моје тумачење је да постоји обавеза да се распишу избори, а не само привилегија да се одлучује да ли ће се расписати или неће”, рекао је Лилић.

Тог 6. фебруара Наташа Мићић је одлучила да одложи расписивање председничких избора до периода после усвајања новог Устава Србије. Очекивало се да ће она расписати изборепо истеку рока од 60 дана за доношење одлуке о поновљеним изборима. Она је, међутим, рекла да ће избори бити расписани пре почетка јесењег заседања парламента, што је изазвало несугласице међу политичким партијама.

УставнисудСрбијеје у септембру 2003. године донеоодлукудајепредседникскупштинедужандаурокуод 60 данаоднеуспелихизборараспишенове, анеда, какозаконпредвиђа, донесеодлукуоњиховомрасписивању.