Шкрипи ми објашњење за 14. јул

Не допада ми се објашњење које је дао в. д. градоначелника Београда Зоран Алимпић заказујући конститутивну седницу за 14. јул. Из његовог образложења схватам да је то урадио зато што му се тако може . То његово образложење ми „шкрипи”, каже у разговору за „Политику”, Марко Благојевић, програмски директор Центра за слободне изборе и демократију.

„Зашто се чека коначан истек законског рока када већ у овом тренутку постоје јасне индиције да је формирана већина у Скупштини града. Каже се да је то зато што су у току преговори о републичкој влади, па се чека да ти преговори буду завршени да би могла да се формира и власт на локалном нивоу. Републички и локални избори су два потпуно одвојена процеса која немају никаквих додирних тачака, осим што се гласало на истом месту. Чак су били и заказани у различито време.Није ми јасно из ког разлога се сада та два процеса доводе у везу”, каже Благојевић.

Он истиче да, што се тиче закона, у Алимпићевој одлуци нема ничег спорног, јер у Закону о локалним изборима стоји да прва конститутивна седница мора да се сазове у року од 15 дана од објављивања коначних резултата избора. А „сазвати”, како тумачи Благојевић, значити заказати, а не одржати као што то неки тумаче.

„Уколико седница мора да буде одржана у року од 15 дана чему онда одредба Закона о локалној самоуправи (члан 87) да Република има право да уведе принудну управу у град уколико прва конститутивна седница не буде одржана у року од два месеца. У случају да сазвати значи одржати, онда би ова одредба закона била потпуно излишна. Зашто би се у једном закону давао један рок, а у другом други рок. Онда се не би помињао рок од два месеца, већ би се рекло да ако седница не буде одржана у року од 15 дана Република има право да уведе принудну управу”, објашњава Благојевић.

Алимпић каже да би исто као он поступили и радикали да су на његовом месту?

Ако ја некога шутнем не могу се правдати тиме да нисам једини на свету који иде и шутира људе.

Ово није први пут да партије исти закон или принципе око којих се договоре тумаче различито?

Наравно. Када је требало проценити до ког рока треба да се распишу председнички избори, тумачења су била различита. Оставити простор за тумачење или чак и ако га нема бавити се тумачењем јесте подривање темеља правног система. Зато би закони требало да буду потпунији, да се не остављају недореченима што је често код нас случај. Када је у питању Закон о локалним изборима, готово сам сигуран да недореченост није последица било чије зле намере, већ да је у питању чист превид. Како би неко унапред предвидео да је то место које би могао да злоупотреби.

Битка између ДС-а, с једне стране, и ДСС-а и радикала, с друге, за придобијање социјалиста још траје. У ком случају би СПС изневерио вољу својих бирача?

Када не би испунили своја предизборна обећања или не би имали довољно снаге у тој коалицији да испуне обећања која су дали бирачима. Социјалисти не могу даље овако. Они из године у годину имају све мање бирача због природе свог бирачког тела, промене околности, јачања радикала. Они морају нешто да промене ако желе да на наредним изборима пређу цензус.

Функционери СПС-а говоре да ће како год да одлуче бити незадовољна половина њихових бирача.

То је тачно, с тим што је још лошија ситуација са ДСС-ом.

Како вам изгледају поруке да ће Ивица Дачић увести Србију у Европу? Социјалисти се нису јасно одрекли ни Слободана Милошевића, ни његове политике?

Они нису имали слободе да то ураде, јер би то озбиљно довело у питање њихов изборни успех. Након избора се ситуација мења, ниједна партија не може сама и морају да се стварају партнерства.

Како коментаришете тезу да је СПС прихватљив, а СРС неприхватљивпартнер за ДС само зато штосу социјалисти много слабији од радикала?

То има смисла зато што би СПС у таквој коалицији био млађи партнер. Будућа влада ће свакако бити влада у којој ће доминирати политика јачег партнера, ко год да ту владу формира. Уколико се формира коалиција око ДС-а логично је да ће доминирати њихова политика, али то не значи да ће ДС моћи да спроведе сваки од својих принципа, већ ће, као и СПС, морати да прави компромисе. При томе, аргументи ДС-а ће имати већу тежину него њених потенцијалних коалиционих партнера. Исто важи и за ову другу страну која би се окупила око радикала, с тим што код њих постоји мало већи степен сагласности о принципима на којима би таква влада требало да се темељи. Ту није неопходно правити бог зна какве компромисе.

У току предизборне кампање политички противници ДСС-а су говорили да ко гласа за ову странку гласа за радикале што се испоставило као тачно. Да ли су симпатизери ДСС-а гласали за њих свесни да ће они ићи у коалицију са радикалима?

Један део јесте. ДСС је једина партија на српској политичкој сцени чије је бирачко тело хетерогено. Један део је, условно речено, проевропски оријентисан, ближи им је ДС, а једном делу је ближа национална опција на челу са радикалима. Уочи председничких избора, у бирачком телу ДСС-а је било три пута више оних којима је ближи ДС него радикали.

Да ли у томе треба тражити узрок пада рејтинга ДСС-а?

Осипање подршке ДСС-у треба тражити у њиховом искораку удесно и приближавању радикалима. Они су добили двеста хиљада гласова мање него на парламентарним изборима прошле године, при чему је ове године далеко бољи успех партија које су окупљенеоко ДС-а што нас наводи на закључак да је добар део тих од 200.000 овога пута гласао за „Листу за европску Србију”.

Да ли су они који су гласали за ДС изневерени или мислите да су гласали за демократе рачунајући на коалицију са СПС-ом?

Пред изборе је било сасвим јасно да ниједна странка или коалиција неће моћи да има већину уколико нема на својој страни социјалисте. Из те перспективе можемо да кажемо да су проевропски опредељени бирачи гласали за ту партију свесни да та коалиција, ма колико добро да прође на изборима, неће моћи сама да влада, већ ће морати да прави коалицију са неком од парламентарних партија. Уколико ДС остане веран својим принципима, макар и у таквој коалицији, и поведе Србију ка чланству у ЕУ не видим из ког би разлога бирачи ДС-а казнили партију за коју су гласали само зато што је направила неопходно партнерство које јој је било потребно како би могла да реализује предизборна обећања. Бирачи неће успех или неуспех коалиције ценити на основу партнерства него на основу резултата.

Да ли то значи да је постизборна математика једини принцип кога се држе партије. Шта за бираче треба да буде битно када излазе на изборе?

Бирачи треба да очекују да партије испуне своје предизборно обећање.

На други круг у Војводини изашло је знатно мање бирача него у првом кругу. Чији гласачи су апстинирали?

Радикалски, из истог разлога из кога нису изашли на парламентарне изборе. То су људи који су одлучили да не изађу готово ноћ пред изборе. Пре свега, због низа јако добрих вести које је Србија добила у последњих десет дана предизборне кампање које су поново вратиле наду „губитницима транзиције”. За део тих људипотписивање ССП-а, уговор са „Фијатом”, лакше добијање виза, вратило им је наду да можда не мора да се догоди револуционарна политичка промена па да њихов живот буде бољи.

Све чешће се чује теза да би било јевтиније одржати нове изборе него да се формира такозвана национална влада?

За мене су нови избори опција, не могу да их искључим, с обзиром на то да ови преговори могу да се окончају неуспехом. Да ли ће то бити исход не могу да проценим, а не желим да процењујем да ли би то било боље или лошије.