Škripi mi objašnjenje za 14. jul

Ne dopada mi se objašnjenje koje je dao v. d. gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić zakazujući konstitutivnu sednicu za 14. jul. Iz njegovog obrazloženja shvatam da je to uradio zato što mu se tako može . To njegovo obrazloženje mi „škripi”, kaže u razgovoru za „Politiku”, Marko Blagojević, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.

„Zašto se čeka konačan istek zakonskog roka kada već u ovom trenutku postoje jasne indicije da je formirana većina u Skupštini grada. Kaže se da je to zato što su u toku pregovori o republičkoj vladi, pa se čeka da ti pregovori budu završeni da bi mogla da se formira i vlast na lokalnom nivou. Republički i lokalni izbori su dva potpuno odvojena procesa koja nemaju nikakvih dodirnih tačaka, osim što se glasalo na istom mestu. Čak su bili i zakazani u različito vreme.Nije mi jasno iz kog razloga se sada ta dva procesa dovode u vezu”, kaže Blagojević.

On ističe da, što se tiče zakona, u Alimpićevoj odluci nema ničeg spornog, jer u Zakonu o lokalnim izborima stoji da prva konstitutivna sednica mora da se sazove u roku od 15 dana od objavljivanja konačnih rezultata izbora. A „sazvati”, kako tumači Blagojević, značiti zakazati, a ne održati kao što to neki tumače.

„Ukoliko sednica mora da bude održana u roku od 15 dana čemu onda odredba Zakona o lokalnoj samoupravi (član 87) da Republika ima pravo da uvede prinudnu upravu u grad ukoliko prva konstitutivna sednica ne bude održana u roku od dva meseca. U slučaju da sazvati znači održati, onda bi ova odredba zakona bila potpuno izlišna. Zašto bi se u jednom zakonu davao jedan rok, a u drugom drugi rok. Onda se ne bi pominjao rok od dva meseca, već bi se reklo da ako sednica ne bude održana u roku od 15 dana Republika ima pravo da uvede prinudnu upravu”, objašnjava Blagojević.

Alimpić kaže da bi isto kao on postupili i radikali da su na njegovom mestu?

Ako ja nekoga šutnem ne mogu se pravdati time da nisam jedini na svetu koji ide i šutira ljude.

Ovo nije prvi put da partije isti zakon ili principe oko kojih se dogovore tumače različito?

Naravno. Kada je trebalo proceniti do kog roka treba da se raspišu predsednički izbori, tumačenja su bila različita. Ostaviti prostor za tumačenje ili čak i ako ga nema baviti se tumačenjem jeste podrivanje temelja pravnog sistema. Zato bi zakoni trebalo da budu potpuniji, da se ne ostavljaju nedorečenima što je često kod nas slučaj. Kada je u pitanju Zakon o lokalnim izborima, gotovo sam siguran da nedorečenost nije posledica bilo čije zle namere, već da je u pitanju čist previd. Kako bi neko unapred predvideo da je to mesto koje bi mogao da zloupotrebi.

Bitka između DS-a, s jedne strane, i DSS-a i radikala, s druge, za pridobijanje socijalista još traje. U kom slučaju bi SPS izneverio volju svojih birača?

Kada ne bi ispunili svoja predizborna obećanja ili ne bi imali dovoljno snage u toj koaliciji da ispune obećanja koja su dali biračima. Socijalisti ne mogu dalje ovako. Oni iz godine u godinu imaju sve manje birača zbog prirode svog biračkog tela, promene okolnosti, jačanja radikala. Oni moraju nešto da promene ako žele da na narednim izborima pređu cenzus.

Funkcioneri SPS-a govore da će kako god da odluče biti nezadovoljna polovina njihovih birača.

To je tačno, s tim što je još lošija situacija sa DSS-om.

Kako vam izgledaju poruke da će Ivica Dačić uvesti Srbiju u Evropu? Socijalisti se nisu jasno odrekli ni Slobodana Miloševića, ni njegove politike?

Oni nisu imali slobode da to urade, jer bi to ozbiljno dovelo u pitanje njihov izborni uspeh. Nakon izbora se situacija menja, nijedna partija ne može sama i moraju da se stvaraju partnerstva.

Kako komentarišete tezu da je SPS prihvatljiv, a SRS neprihvatljivpartner za DS samo zato štosu socijalisti mnogo slabiji od radikala?

To ima smisla zato što bi SPS u takvoj koaliciji bio mlađi partner. Buduća vlada će svakako biti vlada u kojoj će dominirati politika jačeg partnera, ko god da tu vladu formira. Ukoliko se formira koalicija oko DS-a logično je da će dominirati njihova politika, ali to ne znači da će DS moći da sprovede svaki od svojih principa, već će, kao i SPS, morati da pravi kompromise. Pri tome, argumenti DS-a će imati veću težinu nego njenih potencijalnih koalicionih partnera. Isto važi i za ovu drugu stranu koja bi se okupila oko radikala, s tim što kod njih postoji malo veći stepen saglasnosti o principima na kojima bi takva vlada trebalo da se temelji. Tu nije neophodno praviti bog zna kakve kompromise.

U toku predizborne kampanje politički protivnici DSS-a su govorili da ko glasa za ovu stranku glasa za radikale što se ispostavilo kao tačno. Da li su simpatizeri DSS-a glasali za njih svesni da će oni ići u koaliciju sa radikalima?

Jedan deo jeste. DSS je jedina partija na srpskoj političkoj sceni čije je biračko telo heterogeno. Jedan deo je, uslovno rečeno, proevropski orijentisan, bliži im je DS, a jednom delu je bliža nacionalna opcija na čelu sa radikalima. Uoči predsedničkih izbora, u biračkom telu DSS-a je bilo tri puta više onih kojima je bliži DS nego radikali.

Da li u tome treba tražiti uzrok pada rejtinga DSS-a?

Osipanje podrške DSS-u treba tražiti u njihovom iskoraku udesno i približavanju radikalima. Oni su dobili dvesta hiljada glasova manje nego na parlamentarnim izborima prošle godine, pri čemu je ove godine daleko bolji uspeh partija koje su okupljeneoko DS-a što nas navodi na zaključak da je dobar deo tih od 200.000 ovoga puta glasao za „Listu za evropsku Srbiju”.

Da li su oni koji su glasali za DS iznevereni ili mislite da su glasali za demokrate računajući na koaliciju sa SPS-om?

Pred izbore je bilo sasvim jasno da nijedna stranka ili koalicija neće moći da ima većinu ukoliko nema na svojoj strani socijaliste. Iz te perspektive možemo da kažemo da su proevropski opredeljeni birači glasali za tu partiju svesni da ta koalicija, ma koliko dobro da prođe na izborima, neće moći sama da vlada, već će morati da pravi koaliciju sa nekom od parlamentarnih partija. Ukoliko DS ostane veran svojim principima, makar i u takvoj koaliciji, i povede Srbiju ka članstvu u EU ne vidim iz kog bi razloga birači DS-a kaznili partiju za koju su glasali samo zato što je napravila neophodno partnerstvo koje joj je bilo potrebno kako bi mogla da realizuje predizborna obećanja. Birači neće uspeh ili neuspeh koalicije ceniti na osnovu partnerstva nego na osnovu rezultata.

Da li to znači da je postizborna matematika jedini princip koga se drže partije. Šta za birače treba da bude bitno kada izlaze na izbore?

Birači treba da očekuju da partije ispune svoje predizborno obećanje.

Na drugi krug u Vojvodini izašlo je znatno manje birača nego u prvom krugu. Čiji glasači su apstinirali?

Radikalski, iz istog razloga iz koga nisu izašli na parlamentarne izbore. To su ljudi koji su odlučili da ne izađu gotovo noć pred izbore. Pre svega, zbog niza jako dobrih vesti koje je Srbija dobila u poslednjih deset dana predizborne kampanje koje su ponovo vratile nadu „gubitnicima tranzicije”. Za deo tih ljudipotpisivanje SSP-a, ugovor sa „Fijatom”, lakše dobijanje viza, vratilo im je nadu da možda ne mora da se dogodi revolucionarna politička promena pa da njihov život bude bolji.

Sve češće se čuje teza da bi bilo jevtinije održati nove izbore nego da se formira takozvana nacionalna vlada?

Za mene su novi izbori opcija, ne mogu da ih isključim, s obzirom na to da ovi pregovori mogu da se okončaju neuspehom. Da li će to biti ishod ne mogu da procenim, a ne želim da procenjujem da li bi to bilo bolje ili lošije.