С Лаликом у ноћ

Мистериозна сензуална нота парфема у бочици тамној као ноћно небо посуто сребрнкастим звездама... И ето фаталне привлачности за женску душу. Знао је то Лалик када је обликовао овај предмет тако једноставног облика као што је лопта која стаје на длан отворене шаке. На врху је грлић са затварачем на којем су утиснута слова која позивају „у ноћ”, у авантуру, у непознато, у нешто тајном обавијено. Кобалтплава боја ове стаклене мистерије има поруку да је жена под окриљем ноћи и под плаштом мирисног облака, спремна да крене стазом сопствених снова.

Лалик, велики мајстор уметничког заната, чаробњак стакла и ствари које је од њега креирао, у првом реду лампе, вазе, украсе и накит, а одмах затим и бочице за парфеме, добро је познавао женску слабост према лепоти и према изазовима. Кажу да је ову плаву бочицу из 1924. посветио најславнијој међу славнима тога времена, глумачкој диви Сари Бернар (1844–1923), која је и сама била оличење недокучиве тајновитости.

Бочица која позива у ноћ висока је 25 центиметара и нема ниједну праву линију већ само облине, од лопте − бочице, преко круга − отвор и затварач, до ваљка − грлић и чеп. Једино су сребрнкасти отвори из којих светлуцају звезде и преливају се баш као оне на небу „звездасти”, што чини савршену равнотежу између примењене форме и − коришћених боја.

Ову бочицу немогуће је имитирати, што не значи да имитатора нема. Управо се на тржишту појавила јефтина копија плаве бочице са садржајем сладуњавог мириса на којој пише „Бритни Спирс” уз поднаслов „Поноћна фантазија”. Спада у артикле који су најчешће „на снижењу”. Зашто? Па због разлике између генија једног Лалика и штанцовања мас-продукт стаклених бочица, као и разлике између Саре Бернар и Бритни Спирс.

 Рене Лалик (1860–1945)

Француски уметник и дизајнер, рођен је у месту Ау на Марни у Шампањи. Студирао је на Уметничкој школи цртања у Паризу и истовремено учио уметност златарства код познатог париског јувелира. Године 1885. почиње сопствени бизнис, проводи сате и сате у Лувру, сарађује с модним магазинима, скреће на себе пажњу јавности оригиналним идејама. Ради сценски накит за Сару Бернар. Почиње да се интересује за уметничко обликовање стакла, излаже на бројним изложбама, креира вазе и свећњаке, тапете и текстил. Креирао је предмете за луксузне апартмане прекоокеанских бродова линије „Нормандија”. Постаје познат и признат као уметник стакла широм света. Године 1933. приређује велику ретроспективу у Музеју декоративних уметности у Паризу, где је приказан уметнички пут овог мајстора уметничког заната од натурализма раних радова, преко симболизма зрелог доба до модернистичког геометризма каснијих дела.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs