Столица „Села”

Шта је ово? Барска столица, али каква? У најмању руку – необична. Аутори су је назвали „столица за телефонирање”!

Као идеја живи од 1957. године, а као реалност од 1983. до данас. Можете је видети у енциклопедијама модерног дизајна, у музејима модерне уметности и у продајним салонима намештаја широм света. Произвођач је фирма „Цанота” из Милана која је само једна од бројних са правом да је производе, као и да продају предмете по дизајну браће Кастели–Ливија, Пјер Ђакома и Акилеа.

Атрибути који прате ову столицу су из домена „асоцијативног дизајна”, „штедљивог дизајна”, „реалног”, „бизарног” итд.

Када је о асоцијацијама реч, најчешће су оне које се односе на „ready made” концепт, који корене вуче још од славног уметника Марсела Дишана из прве половине 20. века. Он је бројне предмете из свакодневног живота промовисао у уметничка дела. Добро је познат његов писоар-фонтана из 1917, али и многи други. У случају ове столице, најобичније седиште за најобичнији бицикл искоришћено је као ексклузиван детаљ за ефектно обликовану столицу уз помоћ металне калоте и витког стуба који носи седиште.

Када је о штедњи реч, идеја спада у свима знану област смањења претеране потрошње и ограничења бесловесне неумерености потрошачког менталитета. Осамдесетих година прошлог века теоретичари – социолози дизајна, међу којима и Виктор Папанек, упозоравали су докле може да нас доведе концепт застаревања облика зарад вештачки изазване потражње за новим формама, што доводи до све већег трошења драгоцених сировина и све бржег одбацивања још добрих ствари зарад жудњи за новим. Значи: стари бицикл можете бацити, али његово седиште још можете, ту и тамо, искористити!

Да ли дизајн ове столице спада у реалност наше еколошке освешћености или у ексклузиву првог реда? Можда у бизарност, а можда и у пошалицу.

 Браћа Кастиљони

Ливио (1911–1979), Пјер Ђакомо (1913–1968) и Акиле (1918–2002). Најстарији од браће Кастиљони студирао је архитектуру на Политехници у Милану, његова браћа су се бавила дизајном у свом Студију за дизајн прибора за јело од сребра и алуминијума. Прославили су се дизајнирањем барских столица и лампи необичних облика. У послератним годинама били су веома активни на разним пољима, од урбанистичких, преко архитектонских до дизајнерских и излагачких. Пјер Ђакомо и Акиле су постали веома познати и цењени у дизајнерским круговима Италије и Европе, учествујући не само у дизајнирању већ и у организаторским активностима око Миланског тријенала и афирмације струке. У познатој вили „Олмо” на језеру Комо, организовали су 1960. године изложбу „Боје и форме за савремену кућу”, на којој су изложили своје бројне идеје и реализоване пројекте. Имали су дугу листу престижних клијената-компанија. После смрти старије браће, Акиле је развио богату самосталну активност која је имала великог утицаја на наредне генерације италијанских дизајнера. Његова каријера трајала је више од пола века. Награђен је са осам „Златних медаља” на Миланским тријеналима. Акиле и његова браћа били су пионири рационализма зачињеног хумором и скулпторалним формама, а њихов дизајн се дефинише као „рационални експресионизам”.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs