Меморијали Београда

Почетком осамдесетих година 20. века, започиње наглашена, боље осмишљена култура сећања и архитектонско-скулптурско обележавање меморије града. Оснажено је неколико важних критеријума: избећи монументалност споменика; сећања усмерити на називе школа, болница, улица; повратити неоправдано запостављено сећање на догађаје и јунаке Првог светског рата; увести обавезне часове историје за све београдске ђаке на меморијалима у Београду.

Утврђено је да су у Београду од изузетног значаја: Споменик незнаном јунаку на Авали; Спомен-парк у Јајинцима са Музејом Бањичког логора; Спомен-гробље ослободиоцима Београда 1944, Меморијал „Сајмиште” (планирана изградња);. Пуних 16 година извршавао сам задатак помагања развоја свих пожељних функција меморијала у Београду. Овом приликом пажњу усмеравам на подизање споменика у Јајинцима и на Сајмишту, као и на предлог Закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште”.

Београд је једини од главних градова у Европи имао за време Другог светског рата два концентрациона логора, Сајмиште и Бањицу. Јединствен је и по томе што је за време 1.278 дана нацистичке окупације Београда у Јајинцима, убијено осамдесет хиљада мушкараца, жена и деце, само зато што су Срби, Јевреји и Роми… Подсећања да злочин не застарева буде свест о значају сећања на херојства у одбрамбеним ратовима, на патње и мучења у логорима. У периоду од 1980. до 2000. године у Београду (16 општина) подигнуто је 148 споменика и спомен-обележја. Наглашавам: Споменик одбрани Београда 1915. и мајору Гавриловићу, обешенима на Теразијама, у Спомен-парку у Јајинцима, на Сајмишту, храбрим пилотима погинулим у одбрани Београда априла 1941. године, Јеврејима на Дорћолу где су углавном становали, борцу партизану ослободиоцу Београда, грчком јунаку Риги од Фере, Његошу, Андрићу, Нушићу, Цвијићу, Пашићу, Дучићу, Црњанском, војводама Путнику и Бојовићу… Подизање свих наведених споменика и још 23 сам координирао. Многе школе су овековечиле споменицима сећање на личности чије име носе. У условима наметнутог рата, санкција и економских тешкоћа подићи толико споменика јесте подвиг. Оправдан је потребом осветљавања нашег културно-историјског идентитета. Истичем и две рационалности. Одлучивало се, по трећи пут од ослобођења, о радовима југословенског конкурса расписаног на тему како коначно уредити спомен-парк у Јајинцима. Одустало се од првонаграђеног рада зато што се неоправдано поништава све што је урађено 1952. године. А урађено је веома аутентично, постојано и достојно. Одлучено је да се распише нови конкурс само за споменик.

За оцену 42 рада за споменик (1987. године) пажњу оцењивачког суда је привукао рад академског вајара Војина Стојића. Архитекта и вајар Богдан Богдановић, члан жирија, тврдио је да се Стојићево решење не може направити у бетону. Да се направи од нерђајућег челика сложили су се Стојан Ћелић, Нандор Глид, Александар Зарин, Јевта Јевтовић, Александар Бакочевић, председник Скупштине Београда и ми остали чланови жирија. Споменик је направљен у „Првој искри”  у Баричу, а откривен 1988. године. (касније је крст од 12 метара за Храм Светог Саве направљен у Баричу).

Друга уштеда. Жири је предложио Скупштини Београда да донесе одлуку о подизању споменика на „Сајмишту”, жртвама ратног злочина и геноцида, другонаграђени рад академског вајара Мише Поповића. Откривен је на Дан сећања на жртве геноцида 22. априла 1995. и педесетогодишњице победе над фашизмом. Због различитих назива (Старо сајмиште, Логор сајмиште…) усаглашен је назив Меморијал „Сајмиште”.

Задржавањем у наслову закона локалног, жаргонског назива „Старо сајмиште” нанела би се немерљива штета истини сећања. Зашто? И коме то треба?

И још нешто. Наука о именима за фирме, значајне догађаје, значи и меморијале, вреднује их овако: једна реч у називу 100 бодова. Две речи 50. Пример: Јад Вашем. Четири речи само 25 бодова. Пример: Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште”. Назив Меморијал „Сајмиште” био би јединствен у свету, лако се памти, изговара и ни у чему не ограничава све пожељне садржаје у њему: Музеј жртава геноцида, Холокауст....

Доношење закона о „Сајмишту” уверава нас да ће једнога дана (ко га доживи) меморијали Београда јединствено, једнако значајно бити доказивани и показивани. Може то Србија и њен главни град. Будућим генерацијама то ће више значити него садашњим.

Политиколог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa