Memorijali Beograda

Početkom osamdesetih godina 20. veka, započinje naglašena, bolje osmišljena kultura sećanja i arhitektonsko-skulptursko obeležavanje memorije grada. Osnaženo je nekoliko važnih kriterijuma: izbeći monumentalnost spomenika; sećanja usmeriti na nazive škola, bolnica, ulica; povratiti neopravdano zapostavljeno sećanje na događaje i junake Prvog svetskog rata; uvesti obavezne časove istorije za sve beogradske đake na memorijalima u Beogradu.

Utvrđeno je da su u Beogradu od izuzetnog značaja: Spomenik neznanom junaku na Avali; Spomen-park u Jajincima sa Muzejom Banjičkog logora; Spomen-groblje oslobodiocima Beograda 1944, Memorijal „Sajmište” (planirana izgradnja);. Punih 16 godina izvršavao sam zadatak pomaganja razvoja svih poželjnih funkcija memorijala u Beogradu. Ovom prilikom pažnju usmeravam na podizanje spomenika u Jajincima i na Sajmištu, kao i na predlog Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište”.

Beograd je jedini od glavnih gradova u Evropi imao za vreme Drugog svetskog rata dva koncentraciona logora, Sajmište i Banjicu. Jedinstven je i po tome što je za vreme 1.278 dana nacističke okupacije Beograda u Jajincima, ubijeno osamdeset hiljada muškaraca, žena i dece, samo zato što su Srbi, Jevreji i Romi… Podsećanja da zločin ne zastareva bude svest o značaju sećanja na herojstva u odbrambenim ratovima, na patnje i mučenja u logorima. U periodu od 1980. do 2000. godine u Beogradu (16 opština) podignuto je 148 spomenika i spomen-obeležja. Naglašavam: Spomenik odbrani Beograda 1915. i majoru Gavriloviću, obešenima na Terazijama, u Spomen-parku u Jajincima, na Sajmištu, hrabrim pilotima poginulim u odbrani Beograda aprila 1941. godine, Jevrejima na Dorćolu gde su uglavnom stanovali, borcu partizanu oslobodiocu Beograda, grčkom junaku Rigi od Fere, Njegošu, Andriću, Nušiću, Cvijiću, Pašiću, Dučiću, Crnjanskom, vojvodama Putniku i Bojoviću… Podizanje svih navedenih spomenika i još 23 sam koordinirao. Mnoge škole su ovekovečile spomenicima sećanje na ličnosti čije ime nose. U uslovima nametnutog rata, sankcija i ekonomskih teškoća podići toliko spomenika jeste podvig. Opravdan je potrebom osvetljavanja našeg kulturno-istorijskog identiteta. Ističem i dve racionalnosti. Odlučivalo se, po treći put od oslobođenja, o radovima jugoslovenskog konkursa raspisanog na temu kako konačno urediti spomen-park u Jajincima. Odustalo se od prvonagrađenog rada zato što se neopravdano poništava sve što je urađeno 1952. godine. A urađeno je veoma autentično, postojano i dostojno. Odlučeno je da se raspiše novi konkurs samo za spomenik.

Za ocenu 42 rada za spomenik (1987. godine) pažnju ocenjivačkog suda je privukao rad akademskog vajara Vojina Stojića. Arhitekta i vajar Bogdan Bogdanović, član žirija, tvrdio je da se Stojićevo rešenje ne može napraviti u betonu. Da se napravi od nerđajućeg čelika složili su se Stojan Ćelić, Nandor Glid, Aleksandar Zarin, Jevta Jevtović, Aleksandar Bakočević, predsednik Skupštine Beograda i mi ostali članovi žirija. Spomenik je napravljen u „Prvoj iskri”  u Bariču, a otkriven 1988. godine. (kasnije je krst od 12 metara za Hram Svetog Save napravljen u Bariču).

Druga ušteda. Žiri je predložio Skupštini Beograda da donese odluku o podizanju spomenika na „Sajmištu”, žrtvama ratnog zločina i genocida, drugonagrađeni rad akademskog vajara Miše Popovića. Otkriven je na Dan sećanja na žrtve genocida 22. aprila 1995. i pedesetogodišnjice pobede nad fašizmom. Zbog različitih naziva (Staro sajmište, Logor sajmište…) usaglašen je naziv Memorijal „Sajmište”.

Zadržavanjem u naslovu zakona lokalnog, žargonskog naziva „Staro sajmište” nanela bi se nemerljiva šteta istini sećanja. Zašto? I kome to treba?

I još nešto. Nauka o imenima za firme, značajne događaje, znači i memorijale, vrednuje ih ovako: jedna reč u nazivu 100 bodova. Dve reči 50. Primer: Jad Vašem. Četiri reči samo 25 bodova. Primer: Nacrt zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište”. Naziv Memorijal „Sajmište” bio bi jedinstven u svetu, lako se pamti, izgovara i ni u čemu ne ograničava sve poželjne sadržaje u njemu: Muzej žrtava genocida, Holokaust....

Donošenje zakona o „Sajmištu” uverava nas da će jednoga dana (ko ga doživi) memorijali Beograda jedinstveno, jednako značajno biti dokazivani i pokazivani. Može to Srbija i njen glavni grad. Budućim generacijama to će više značiti nego sadašnjim.

Politikolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista