Закључана уметничка дела

Ускоро ће се навршити четрнаест година како су последњи пут у „Замку културе” представљена дела из Уметничке збирке Културног центра Врњачке Бање. До данашњег дана, стручна и шира јавност нема никаквих сазнања о њиховој судбини. Као њен оснивач, сматрао сам својом обавезом да обавестим јавност да у „Замку културе”, где је она закључана, не постоје адекватни услови за чување слика и графика. Њихова уметничка вредност је значајна.

Уметничка збирка о којој је реч формирана је 1993. године и њен фонд чине слике, скулптуре и графике које су аутори поклонили Културном центру. Овој збирци припадају и дела која су уступили Министарство културе Републике Србије и Народни музеј у Београду.

Последња презентација збирке била је у „Замку културе” од октобра 2005. до марта 2006. године. Врњачка јавност је могла да види избор од 53 слике аутора као што су Павле Васић, Мића Поповић, Љубица Цуца Сокић, Антон Хутер, Никола Граовац, Оливера Кангрга, Миодраг Б. Протић, Бошка Карановић, Зоран Павловић, Оља Ивањицки, Божидар Џмерковић, Ксенија Дивјак, Милић од Мачве, Славољуб Чворовић, Здравко Вајагић, Јован Ракиџић, Ратко Лалић, Александар Цветковић, Божидар Дамјановски и други. У тој поставци су биле и слике младих, тада перспективних сликара, али и слике неколико врњачких ликовних уметника.

Закључана збирка поседује и више од 150 графика исто толико аутора: Стојана Ћелића, Младена Србиновића, Бошка Карановића, Богдана Кршића, Марка Крсмановића, Миодрага Нагорног, Божидара Џмерковића, Слободана Пејовића, Миодрага Рогића, Бранка Миљуша, Халила Тиквеше, Владимира Величковића, Миодрага Нагорног, Кемала Ширбеговића, Милана Станојева, Милана Блануше, Милице Вучковић, Велизара Крстића, Емира Драгуља, Слободана Кнежевића...

У фонду збирке су и вајарска дела Светомира Арсића Басаре, Олге Јанчић, Милоша Сарића, Милуна Видића, Милије Глишића, Бошка Кућанског, Момчила Крковића, Ане Виђен, Драгише Обрадовића, Павла Пејовића и других.

Уметничка дела су закључана и потиснута у заборав. Тим чином грађанима, омладини и гостима овог места ускраћена је могућност да упознају дела значајних ликовних уметника. Бања, као угледно туристичко место, некада водеће у неговању и презентацији дела врхунских ликовних стваралаца, пристала је да из своје туристичке понуде изостави један репрезентативни културни садржај. Поред ове збирке, из миљеа културне препознатљивости овог места, избрисане су и неке веома запажене манифестације: Вајарски симпозијум, основан 1965. и обновљен 1973; Бијенале (југословенске) скулптуре у пленеру; Центар за савремену графику; Међународна летња академија; Центар за уметничко стваралаштво младих; Фестивал пејзажа итд. Скулптуре у централном парку, познатом као „Парк скулптура”, запуштене су и препуштене стихији. Намеће се утисак да овде није реч само о немару. Сенка тог инцидентног стања лебди над Бањом. Ко је одговоран за ово?

Драгиша Обрадовић,
академски вајар,
професор универзитета у пензији