Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Титове личне ствари на бувљацима

Дрвар – У потрагу за експонатима Спомен-музејаи драгоценостима које су се налазиле у Титовој вили у Дрвару, укључила се Агенција за истраге и заштиту БиХ. Милионске вредности музејске поставке, уметнина и делова меморијалног комплекса нестале су, деведесетих година без трага. Тада је покраденосве што је дошло под руку прво Србима, а потом и Хрватима који су Дрвар окупирали у јесен деведесет и пете.

Јасно нам је да никада нећемо вратити свешто је било у објектима под Титовом пећином. Али ћемо покушати да, бар део експоната који су некада привлачили на стотине хиљада туриста бивше нам земље и иностранства, а који данас красе бројне приватне колекције посебно у местима Подриња те у Београду и Новом Саду, вратимо тамо одакле су покрадени. Због тога смо у помоћ позвали и Агенцију за истраге и заштиту, каже начелница дрварске општине Анка Папак-Додик.

Рушење историје, и то у граду који се поносио Титовим именомте орденом народног хероја којим је био одликован, почело јеу децембру деведесет и друге године, када су мештани (!) запалили бараку у којој је Тито боравио првих пет месеци четрдесет и четврте. Мало пре тога порушен је и његов потпис подигнут високо на стени изнад Титове пећине. Окупацијом града и општине, Хрвати настављају започето и руше све што је макар и мало подсећало на Тита, односно на херојску прошлост народа овог краја.

– Са земљом је сравњено више од стотину споменика и спомен-обележја на подручју општине, а у „част” формирања Хрватске демократске заједнице у Дрвару, Хрвати руше и Централни споменик борцима и жртвама фашистичког терора у самом центру града, дело вајара Маријана Коцковића, Хрвата из Дубровника. Порушено је и деветнаест спомен-биста народним херојима Дрвара, а ни костиДрварчана погинулих током непријатељског десанта нису остављене да почивају у миру божијем. Оне су биле похрањене у крипти недалеко централног спомен-обележја која је порушена, каже Никола Боснић, председник СУБНОР-а Дрвара.

Крађу инвентара Титове виле, започету већ 1990. године,када се Титово име чак и у Дрвару није изговарало са симпатијама,докрајчили су припадници гардијских јединица Хрватске војске који су, у октобру деведесет и пете, вилу преуредили у касарну.

У тих пет година, из Титове виле коју су педесетих година прошлог века подизали политички затвореници, нестала су уметничка дела Лубарде, Димитријевића, Микулића, Зеца, Хегедушића, затим бројне скулптуре познатих уметника, ризнице, рукотворина и скупоцени намјештај. Све је то красило вилу и одаје у којима, успут речено, маршал и супруга му Јованка нису преспавали ниједну ноћ.

– Нека од ових дела продавана су будзашто. Чак и на пијацама и то за само неколико стотина марака. Титова униформа коју му је народ Дрвара планирао даривати за његов 52. рођендан украдена је из једне од музејских зграда да би после рата, неком колекционару у Канади била продата за десет хиљада долара. Претпостављам да ће ове, али и пуно других ининформација које смо у нашем захтеву доставили Агенцији за истраге и заштиту БиХ, бити довољно за покретање истраге, каже федерални министар Велимир Кунић, бивши председник Општинског већаДрвара.

У меморијалном спомен-комплексу до сада је обновљена једино барака у самој Титовој пећини коју је прошле и у првих пет месеци ове године посетило десетак хиљада гостију из бивших југославенских република. Туризам је наша велика шанса и због смо решили да обновимо и остале објекте и да у њих вратимо бар део експоната и уметнина које би сведочиле о времену Другог светског рата и више од шест месеци колико је дуго, за своја четири доласка, Тито боравио у овом граду, појашњава Анка Папак-Додик.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.