„Жути прслуци” - годину дана касније

На годишњицу првог изласка на улице француски друштвени покрет „Жути прслуци” поново је активан. Он, додуше, није ни престајао са активностима. Широм Француске, сваког викенда, већ годину дана организују се мања окупљања, али је на годишњицу, 17. новембра 2019. на улицама Париза (Бордоа, Тулузе и Монпељеа) поново било неколико десетина хиљада људи. То је свакако мање у односу на скоро 300.000 колико их је било прошле године, али и даље није занемарљив број. Иницијална каписла за протесте пре годину дана било је повећање цене горива, али се платформа захтева и незадовољства брзо проширила и то су постали антимакроновски и протести за боље социо-економске услове живота и смањење јаза између богатих и сиромашних. Протести су били бурни, неколико људи је изгубила живот, било је много повређених и причињена је огромна материјална штета, но, годину дана касније, када је људе на улицама опет сачекао сузавац и (релативно) оштра реторика политичког врха, поставља се питање да ли су „Жути прслуци” успели било шта битно да промене?

С једне стране одговор је „не” јер је Макрон и даље на власти (на половини свог председничког мандата), упркос томе што је један од главних захтева била његова смена. Такође, иако је француска економија уз велике проблеме и даље успешна и моћна, класне разлике се повећавају. Осим тога, протести нису изнедрили јаке лидере који би се могли борити у конвенционалној политичкој арени (неки ово сматрају неуспехом а други напротив сматрају да су „Жути прслуци” остали једини аутентичан друштвени покрет који није исполитизован у смислу да је било ко од главних политичких актера успео да их „придобије”). На крају, протести су временом ипак утихнули, упркос томе што је (мањи) део Француза био истрајан у томе да се сваког викенда окупља на улицама.

С друге стране, одговор на питање „Да ли су ’Жути прслуци’ успели нешто битно да промене” може да буде и „да”. Прво, цена горива заиста није повећана (што је, као што смо рекли, био инцијални захтев). Друго, и много важније, грађани Француске су показали снагу и моћ притиска „одоздо”. У ери великог отуђења политичких елита од грађана (у већини земаља а не само у Француској), „Жути прслуци” су један од ретких успешних тзв. нових друштвених покрета који су успели да скрену пажњу на озбиљне друштвене проблеме и да се побуне против носилаца лоших социо-економских политика. Такође треба имати на уму да годину дана касније „Жути прслуци” поново показују своју снагу. Спрема се велика пензиона реформа која би многе Французе заиста могла озбиљно да погоди, тако да ће то бити нови тест изджљивости и друштвене снаге покрета, нарочито јер је поменута реформа била важна окосница Макронове предизборне кампање, те од ње не може лако одустати.

У сваком случају, иза „Жутих прслука” остаје много отворених (и занимљивих) питања. Често се може чути да је овај покрет аполитичан, што је свакако погрешна формулација јер су њихови захтеви политичке природе. Може се, међутим, поставити питање о идеолошкој профилисаности, односно о страначкој (не)обележености. Да ли „Жути прслуци” заиста сублимирају захтеве и десно и лево оријентисаних грађана или је реч о доминантно левим идејама? Да ли ће покрет задржати став да им не треба лидер који би једног дана ипак ушао у главне политичке токове у Француској?

Када се једна од предводница протеста, Ингрид Левевасер, кандидовала за изборе за Европски парламент, покрет јој је окренуо леђа (иако је првобитно био уз њу). Да ли је такво стање одрживо? Да ли протест заиста није изнедрио лидере или их само има више и не припадају политичким странкама? У ком облику и у ком обиму ће покрет трајати на дуже стазе? Да ли ће остати само специфичност Француске или ће инспирисати грађане у другим државама? Које методе ће бити примењиване? (У извештајима из Француске читамо да насилно „крило” нема велику подршку грађана, па ипак остаје питање успешности других видова борбе.)

Питања има много, а неке од одговора добићемо ускоро јер је за почетак децембра најављен нови велики протест. Овога пута учешће су најавили и синдикати што свакако даје на снази целој причи о побуни на француским улицама. Сада ће различити делови цивилног друштва (грађани и синдикати) покушати да стану на пут спровођењу пензионих реформи и строгим економским мерама Владе Француске. Макрон је својевремено рекао да су га „Жути прслуци” натерали да на грађане гледа другим очима и да их боље ослушкује - видећемо колико је то тачно и како ће се дијалог на релацији грађани - елита даље одвијати.

Асистенткиња на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa