Чајник са птичицом

Шта је то што овај чајник чини другачијим од милиона других чајника широм планете? Ни мање ни више него птичица која цвркуће. У трагању за зрнцем хумора, вица, досетке, који би унели мало доброг расположења у једноличну свакодневицу, озбиљан професор теорије архитектуре са Принстона, изабрао је − птичицу. И њен љупки цвркут. Они без духа и знања ће рећи: „Па шта, чајник к’о чајник. Сасвим ће добро функционисати и без те цвркутаве будалаштине.” Да, они су у праву, јер њима је довољна само кипућа вода за чај, а мрзовоља ће их и тако, са птичицом или без ње, пратити целог дана.

С једне стране, овај предмет је стварно − чајник као чајник. Има поклопац, дршку и пипак за сипање воде из чајника у шољу. Али мода у дизајну осамдесетих година прошлог века налагала је нешто више, на пример да предмет постане славан и да понесе епитет „нечег што се мора имати”, ако сте особа која уме да бира и зна шта хоће.

Дакле, код овог чајника дизајнер је испоштовао све критеријуме доброг дизајна: функцију, естетику, избор и обраду материјала, врхунски квалитет. Кад је о естетици реч, задовољени су визуелни захтеви у смислу пропорције, хармоније, равнотеже, ритма. Остало је још питање нагласка − истицања, нечега што ће један предмет разликовати од многобројних других које нуди тржиште. Нешто што ће привући и задржати пажњу конзумената. Детаљ распознавања. И дизајнер је изабрао птичицу и не само њу. Птичицу која цвркуће! Када вода у чајнику проври, птичица љупким цвркутом обавештава да је обична чесменска вода спремна да постане нешто више − пријатан чајни напитак. Чајник је израђен од полинарног челика и полиамида и одмах је привукао пажњу постмодерних дизајнерских кругова, пре свега родоначелника покрета из Италије. Од тада све до данас, чајник се са успехом лансира и продаје као ексклузивитет са дизајнерским потписом.

Мајкл Грејвс

Амерички архитект и дизајнер, рођен је 1934. године у Индијанаполису − Индијана. Дипломирао је архитектуру на факултету у Синсинатију, а магистрирао на Харварду. Био је један од чланова тзв. Њујоршке петорке (Питер Ајземнан, Ричард Мајер, Чарлс Гватмеј, Џон Хејдук, Мајкл Грејвс). Архитектонску праксу започео је у Принстону, Њу Џерзи, и дуго је био на челу фирме која је пројектовала велики број комерцијалних и резиденцијалних грађевина и ентеријера. Године 1979. добија Националну награду за уметност. Осамдесетих година прошлог века раскида са основним принципима модернизма и прикључује се покрету постмодернизма, при чему одступа од строго прокламованих правила и почиње да уноси духовитост, боје и цитате у своје не само архитектонске већ и дизајнерске пројекте. Када је 1982. године први пут италијанска група „Мемфис” јавно излагала своје ново виђење у области архитектуре, ентеријера и дизајна, међу њима је био и један Американац: Мајкл Грејвс. Његов рад је привукао пажњу фирме „Алеси” из Италије и они су још 1985. направили први „Чајник са птичицом” и лансирали га на тржиште. Овај чајник је био и остао најуспешнији експеримент фирме „Алеси” са постмодернизмом. Комбинација озбиљне форме од блиставог челика са мајушном птичицом од пластике постала је симбол на размеђи два стилска правца и поимања вредности у домету дизајна употребних предмета. Мајкл Грејвс, који је 2003. године оболео од бактеријског менингитиса и остао прикован за инвалидска колица, још је активан и укључен у бројне дизајнерске пројекте.

Арх. Радмила Милосављевић

www.dopisna-skola-ambijent.rs