Čajnik sa ptičicom

Šta je to što ovaj čajnik čini drugačijim od miliona drugih čajnika širom planete? Ni manje ni više nego ptičica koja cvrkuće. U traganju za zrncem humora, vica, dosetke, koji bi uneli malo dobrog raspoloženja u jednoličnu svakodnevicu, ozbiljan profesor teorije arhitekture sa Prinstona, izabrao je − ptičicu. I njen ljupki cvrkut. Oni bez duha i znanja će reći: „Pa šta, čajnik k’o čajnik. Sasvim će dobro funkcionisati i bez te cvrkutave budalaštine.” Da, oni su u pravu, jer njima je dovoljna samo kipuća voda za čaj, a mrzovolja će ih i tako, sa ptičicom ili bez nje, pratiti celog dana.

S jedne strane, ovaj predmet je stvarno − čajnik kao čajnik. Ima poklopac, dršku i pipak za sipanje vode iz čajnika u šolju. Ali moda u dizajnu osamdesetih godina prošlog veka nalagala je nešto više, na primer da predmet postane slavan i da ponese epitet „nečeg što se mora imati”, ako ste osoba koja ume da bira i zna šta hoće.

Dakle, kod ovog čajnika dizajner je ispoštovao sve kriterijume dobrog dizajna: funkciju, estetiku, izbor i obradu materijala, vrhunski kvalitet. Kad je o estetici reč, zadovoljeni su vizuelni zahtevi u smislu proporcije, harmonije, ravnoteže, ritma. Ostalo je još pitanje naglaska − isticanja, nečega što će jedan predmet razlikovati od mnogobrojnih drugih koje nudi tržište. Nešto što će privući i zadržati pažnju konzumenata. Detalj raspoznavanja. I dizajner je izabrao ptičicu i ne samo nju. Ptičicu koja cvrkuće! Kada voda u čajniku provri, ptičica ljupkim cvrkutom obaveštava da je obična česmenska voda spremna da postane nešto više − prijatan čajni napitak. Čajnik je izrađen od polinarnog čelika i poliamida i odmah je privukao pažnju postmodernih dizajnerskih krugova, pre svega rodonačelnika pokreta iz Italije. Od tada sve do danas, čajnik se sa uspehom lansira i prodaje kao ekskluzivitet sa dizajnerskim potpisom.

Majkl Grejvs

Američki arhitekt i dizajner, rođen je 1934. godine u Indijanapolisu − Indijana. Diplomirao je arhitekturu na fakultetu u Sinsinatiju, a magistrirao na Harvardu. Bio je jedan od članova tzv. Njujorške petorke (Piter Ajzemnan, Ričard Majer, Čarls Gvatmej, Džon Hejduk, Majkl Grejvs). Arhitektonsku praksu započeo je u Prinstonu, Nju Džerzi, i dugo je bio na čelu firme koja je projektovala veliki broj komercijalnih i rezidencijalnih građevina i enterijera. Godine 1979. dobija Nacionalnu nagradu za umetnost. Osamdesetih godina prošlog veka raskida sa osnovnim principima modernizma i priključuje se pokretu postmodernizma, pri čemu odstupa od strogo proklamovanih pravila i počinje da unosi duhovitost, boje i citate u svoje ne samo arhitektonske već i dizajnerske projekte. Kada je 1982. godine prvi put italijanska grupa „Memfis” javno izlagala svoje novo viđenje u oblasti arhitekture, enterijera i dizajna, među njima je bio i jedan Amerikanac: Majkl Grejvs. Njegov rad je privukao pažnju firme „Alesi” iz Italije i oni su još 1985. napravili prvi „Čajnik sa ptičicom” i lansirali ga na tržište. Ovaj čajnik je bio i ostao najuspešniji eksperiment firme „Alesi” sa postmodernizmom. Kombinacija ozbiljne forme od blistavog čelika sa majušnom ptičicom od plastike postala je simbol na razmeđi dva stilska pravca i poimanja vrednosti u dometu dizajna upotrebnih predmeta. Majkl Grejvs, koji je 2003. godine oboleo od bakterijskog meningitisa i ostao prikovan za invalidska kolica, još je aktivan i uključen u brojne dizajnerske projekte.

Arh. Radmila Milosavljević

www.dopisna-skola-ambijent.rs