Окрњена родна кућа Краљевине СХС

Пре тачно 101 годину, на данашњи дан, у кући Крсмановића, чувеној згради Протокола на Теразијама, проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Рођење нове државе оглашено је уз речи престолонаследника Александра Карађорђевића: „Нек нам буде срећно и славно Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.”

Прошао је од тада цео век. Краљевина овог имена престала је да постоји 1929. године, распала се и наследница Југославија, а народи који су је чинили деведесетих година прошлог века гледали су се преко пушчане цеви.

Судбину Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгледа да је почела да дели и кућа у којој је држава формирана. Већ дуже време с прелепе грађевине на Теразијама 34 почела је да се круни фасада. Због тога плочник испред ње „красе” столице и траке које шетаче упозоравају да пазе главу. Многи од њих ни не примете то упозорење, а камоли зграду која је на том месту још од 1885. године. Донедавно је била у надлежности града Београда, али је у септембру прешла у руке републике.

У згради су сада три закупца. А фасада се љушти већ више од годину дана, сазнали смо од комшија који ту живе и раде.

– Ма то је велики проблем. Чули смо да је на згради попустио кров, због чега вода цури низ олуке и слива се низ фасаду. Влаге има и на трећем спрату, али се тиме очито нико не бави, ни град, ни Завод за заштиту споменика, ни закупци. Сви се, изгледа, ограђују од ове проблематике, само се пребацује с једних на друге, а фасада пропада – каже један од комшија с Теразија.

Покушали смо да сазнамо шта се дешава с овим објектом и ко је задужен за обнову крова и фасада. Према Закону о становању и одржавању зграда, као и Закону о културним добрима, како су рекли у Заводу за заштиту споменика културе града, бригу о фасади су дужни да воде власници, односно корисници објекта.

– Као објекат значајних архитектонско-урбанистичких и културно-историјских вредности, Крсмановићева кућа на Теразијама 34 утврђена је за културно добро од великог значаја за Републику Србију. Ми ћемо упутити допис корисницима простора и подсетити их на дужности које закон прописује – рекли су у Заводу.

Пошто је овај објекат из надлежности града, који је по закону требало да се стара о одржавању и инвестиционом улагању у зграду, прешао у руке републике, питали смо и Дирекцију за имовину шта ће бити с њом, када ће бити поправљен кров и шта ће се убудуће налазити у овој грађевини из 19. века.

– Део простора у ниском приземљу користи фирма „Platza der biere” на основу уговора о закупу са Задужбином Алексе Крсмановића, а део високог приземља користи Висока школа за социјални рад, чији је оснивач Задужбина. У поткровљу, део просторија распоређен је Републичком заводу за социјалну заштиту – кажу у Дирекцији за имовину.

У току је поступак за утврђивање правног основа коришћења објекта, а oд тога ће зависити и даљи статус оних који су закупци у овој згради.

– С обзиром на то да је сада као власник непокретности уписана Република Србија, биће предузете одговарајуће мере да би се имовина у својини државе заштитила и обновила – рекли су у Дирекцији.

Кућа Крсмановића је споменик културе од великог значаја. Подигнута је 1885. године као приватна кућа трговца Марка О. Марковића. Браћа Крсмановић су купила имање с кућом на Теразијама 1898. године. Зграда је подигнута по пројекту архитекте Јована Илкића, у стилу академизма 19. века. Богато декорисана споља и унутра, има и репрезентативни карактер. Са уличне стране има високо приземље, а на дворишној две етаже са излазом на башту у каскадама. У дворишном делу се налази тераса са барокним балустрадом која наставља у двокрако степениште.

Због репрезентативности, кућа је привремено од 1918. до 1922. године Карађорђевићима служила као двор. Одабрана је да буде место где је потписан протокол о стварању Краљевине СХС. Касније у кући је био ресторан „Клериџ”, биоскоп „Адрија” и Савез сокола Краљевине Југославије. За време немачке окупације ту је била кантина, а после рата Протокол Савезног секретаријата за иностране послове СФРЈ. У њој је био и Клуб привредника, а била је и седиште страних компанија...

Угасила се лоза Крсмановића

Породица Крсмановића била је једна од најбогатијих српских породица на прелазу из 19. у 20. век. У Београд су се доселили у другој половини 19. века из Босне. Крсмановићи су се врло брзо снашли у новој средини и наставили са старим послом – трговином месом, животињским кожама, сољу, али и шљивама. Они су први проценили да је простор између Ваљева и Шапца погодан за велике засаде шљива и били су међу првим великим произвођачима и извозницима овог воћа у Србији.

Један од угледних Крсмановића био је Алекса. Он је од трговца Марковића купио кућу на Теразијама 34. У њој је живео све до 1914. године када је кућа остала у наследство његовој супрузи. Пошто нису имали деце, ова зграда увршћена је у Задужбину Крсмановића.

– Крсмановићи су били једна од најбогатијих породица, али што је важно, и највећих српских добротвора. Велики део свог богатства завештали су народу, а посебно су помагали у време Првог светског рата. У њиховом власништву био је велики број објеката у престоници: зграде данашње аустријске амбасаде, Библиотеке града Београда где је био Хотел „Српска круна”, првог парног купатила у Душановој улици, магацина и зграда у Карађорђевој улици... И „Руски цар” је делимично њихов јер се девојка из њихове куће, Анка Крсмановић, удала за Антонијевиће, познате јувелире – објашњава Сања Ђаковић, туристички водич.

Последњи Крсмановић био је архитекта. Димитрије није имао наследника и с њим се лоза угасила.