Празан тањир, а пун резервоар

Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику, и сам је на својој кожи у последњих неколико месеци осетио резултате анализе о расту цена на мало. У породични аутомобил уградио је плин, купује намирнице на велико, а у радњу на ћошку улази само по најосновније ствари. Све планиране инвестиције његова породица за сада је „замрзла”. Одустали су од стамбеног кредита и куповине луксузног аутомобила. Као потрошач се, како каже, понаша врло рационално, али му се чини да се његови суграђани воде неким другим анализама.

– Без обзира на то што знамо како нафта дивља на светском тржишту и колико нас то погађа, не одричемо се лако вожње аутомобилом. Кад ујутру кренем на посао видим да су саобраћајне гужве у граду и даље невероватне. Путујући по свету запазио сам да се све више возе мањи аутомобили, да се више штеди и да возачи траже алтернативне изворе енергије – поверио нам се Вукмировић кога на послу сваки дан сачека тамна страна српског стандарда.

Недавно су статистичари објавили да је у последњих годину дана раст цена на мало износио 11,6 одсто, а само у првих пет месеци био је пет одсто. У последњих месец дана највише су поскупели пољопривредни производи и то за 4,7 одсто. Индустријско-прехрамбена роба „отишла” је за 1,2 одсто, а непрехрамбена за 1,3 одсто. Пиће је скупље за 0,7 одсто, а услуге 0,2 одсто. Једино су цигарете биле имуне на поскупљења.

Економисти предвиђају да ће до краја године инфлација достићи 15 одсто. Осим прошлогодишње суше, овогодишње скупе сетве, лошег стања у пољопривреди, цену хране је последњих месеци додатно погурало и поскупљење нафте на светском тржишту. Иако економисти тврде да у структури цена намирница енергенти нису тако утицајни да би били добро оправдање за често кориговање ценовника, произвођачи тврде супротно. У производњи важи правило – што је товар јефтинији, нафтни удар је јачи.

Учешће енергената у месној индустрији је, на пример, 14 одсто за свеже месо и 18 одсто за прерађевине. Ту су урачунати и трошкови транспорта. На хлебу је 10, а на сировом млеку од пет до седам одсто, сазнајемо од произвођача. Према речима Ивана Николића, из Економског института, у економији постоји директна веза између раста цена нафте и инфлације.

– Тако се зна да свако десетопроцентно поскупљење горива у малопродаји за 0,8 до 0,9 одсто повећава инфлацију. То је директан ефекат који статистичари могу да измере сваког месеца, али постоје индиректни ефекти кроз сировине које се користе у производњи – објаснио је Николић.

На основу грубе рачунице Републичког завода за статистику, урађене за „Политику”, може да се закључи да инфлацију највише поспешују поскупљења хране. Тако је у међугодишњем расту цена на мало, који у периоду мај 2007 – мај 2008. године износи 11,6 одсто, храна „заузела” 5,5 поена. То значи да је само храна „накалемила” пола инфлације. Није занемарљиво ни учешће течних горива и мазива од 2,2 одсто у коју статистичари, осим бензина убрајају и моторно уље за подмазивање, плинско уље, евро-дизел и еко три дизел. За годину дана ова група енергената поскупела је за 26,37 одсто.

Судећи према најавама из трговина, изгледа да нас чека још један талас поскупљења, све под изговором нафтне грознице која дрма цео свет.

– Месари већ притискају са новим ценовницима, млекаре калкулишу, ваљда зато што већ сада имамо најскупље дуготрајно млеко у региону. Сигурно је да ће се ланчаном реакцијом ова поскупљења пресликати на и на друге производе – кажу трговци.

Економиста Горан Николић, из Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије, каже да се, према прогнозама светски референтног сајта „Оил прајс нет”, у наредних годину дана очекује раст цене нафте 30 одсто у доларима. Наравно, постоји директна веза између раста цене овог енергента и скока инфлације.

– Рачуница каже да уколико не буде смањења акциза и ако курс долара према динару буде фактички непромењен, скок нафте на светском тржишту од 30 одсто директно би у наредних годину дана (до краја маја следеће године) увећао инфлацију за 2,7 одсто – каже Николић.

Анализа Народне банке Србије је показала да је очекивана укупна инфлација до краја године 8,6 одсто, а базна 5,6 одсто. Николић каже да би велики успех био уколико би инфлација до краја ове године била једноцифрена. Инфлаторна очекивања су, иначе, у порасту. У априлу су очекивања финансијског сектора била 11 одсто, привреде 12, а становништва чак 16 одсто, што је, каже Горан Николић, нереално.

Ј. Антељ - А. Николић

-----------------------------------------------------------

Цене хране наставиће да расту

Цене пољопривредних производа и хране на домаћем тржишту наставиће да расту, али је сада тешко проценити колико јер ће то зависити од приноса житарица, али и од тога колико ће произвођачи уградити у цену трошкове енергената и хемијских средстава који су ове године поскупели усеве до 80 одсто, рекла је сарадник Економског института Наталија Богданов. 

„И пре жетве можемо да слутимо да ће, нажалост, тренд раста цена пољопривредних производа да се настави. Све и да неко на светском тржишту заустави ово лудило, у Србији је немогуће то постићи”, казала је она.

Богданов је истакла да је ослањање на домаћу производњу неопходно зато што „немамо одакле да увозимо јефтину храну, јер је нико нема у овом моменту”.

Говорећи о пшеници, она је истакла да ће, без обзира на то што је мање површина засејано, када се ’урачунају’ резерве од прошле године (за које се рачуна да постоје), бити довољно те житарице за задовољење домаћих потреба.
 

Танјуг 

-----------------------------------------------------------

Мени солидарности

(/slika2)Организатори самита УН о храни, који је јуче почео у Риму, пажљиво су састављали мени за учеснике скупа. Да им се не би поновила грешка са прошлог самита о храни, када су светским лидерима у паузама дискусија о глади у свету сервирани јастози и гушчје џигерице, ове године на менију су „скромнији оброци”.

Службеник Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО) изјавио је да не жели поново да добија критике за лицемерство, па су шефови влада и држава јуче послужени тестенинама, моцарелом, спанаћем и кукурузом. Као прво јело послужено је лиснато тесто пуњено слатким кукурузом и моцарелом, уследили су шкампи, па паста са сосом од бундеве. Светски лидери су затим уживали у телећим ћуфтама у сосу од парадајза, а засладили су се воћном салатом и сладоледом од ваниле.

Лидери су 2002. на оваквом скупу могли да бирају између најразноврснијих вина, али јуче је понуђено само „орвијето класико”.

Данас је, осим пасте, на менију и боранија, док ће се за дезерт служити ананас са сладоледом. Шеф кухиње за последњи дан скупа припрема рижото са пармезаном, телетину са кромпирићима и мус од лимуна.

Ј. С.