Бакар у траговима за добро здравље

Бакар је неопходан минерал који се налази у свим ткивима. Он игра улогу у стварању црвених крвних зрнаца (еритроцита) и одржавању нервних ћелија и имуног система. Он такође помаже телу да формира колаген и апсорбује гвожђе и игра улогу у производњи енергије.

Већина бакра у телу налази се у јетри, мозгу, срцу, бубрезима и скелетним мишићима. Превише или премало бакра може утицати на функционисање мозга (Алцхајмерова болест).

Мањак бакра је ретка појава, али може да доведе до кардиоваскуларних болести и других проблема. Суплементација бакра није потребна, јер може довести до неравнотеже.

Заједно с гвожђем, бакар омогућава телу да формира црвена крвна зрнца.

Помаже у одржавању здравих костију, крвних судова, нерава и имунолошке функције и доприноси бољој апсорпцији гвожђа. Довољна количина бакра у исхрани такође може помоћи у спречавању кардиоваскуларних болести и остеопорозе.

Низак ниво бакра повезан је с високим холестеролом и високим крвним притиском. Једна група истраживача сугерисала је да неки срчани болесници могу имати користи од суплемената бакра. Истраживања повезују ниски ниво бакра с кардиоваскуларним болестима.

Премало бакра негативно утиче на имунитет, али и на остеопорозу. Бакар има важну улогу у одржавању колагена и еластина, главних структурних компоненти нашег тела. Без довољно бакра, тело не може да замени оштећено везивно ткиво или колаген. Бакар може да помогне у смањењу ризика од артритиса. Такође, он може да има антиоксидантну улогу.

Препоручена дневна доза бакра износи око 900 микрограма за адолесценте и одрасле. Горња граница за одрасле је 10.000 микрограма, односно 10 милиграма (мг) дневно. Унос изнад овог нивоа могао би бити токсичан.

Велики унос цинка (150 мг на дан или више) уз унос витамина Це (више од 1500 мг дневно) може да изазове недостатак бакра, јер утиче на његову апсорпцију у цревима.

Недостатак бакра примећен је код одојчади која уместо мајчиног млека и формуле конзумира кравље млеко, које има низак садржај бакра. Одојчад до 12 месеци старости, у идеалном случају, требало би да се доје, а ако не, хране се млечном формулом. Кравље млеко нема потребне храњиве састојке за људско одојче.

Низак ниво бакра може довести до: анемија, ниске телесне температуре, прелома костију, остеопорозе, губитка пигментације коже, проблема са штитном жлездом.

Превише бакра може оштетити мождано ткиво. То може бити последица проблема с механизмима који учествују у метаболизацији бакра за употребу у мозгу.

Високи ниво бакра може довести до оксидативних оштећења у мозгу. На пример, код Вилсонове болести, висок ниво бакра сакупља се у јетри, мозгу и другим виталним органима. Прекомерно накупљање бакра такође је повезано с Алцхајмеровом болешћу.

Извори бакра у храни

• остриге и друге шкољке
• интегралне житарице
• пасуљ
• кромпир
• квасац
• тамно лиснато зелено поврће
• какао
• сушено воће
• црни бибер
• изнутрице: бубрези и јетра (џигерица)
• орашасти плодови, као што су индијски орах и бадем

Поред тога, хранљиве материје у храни делују заједно да би створиле ефекат значајнији од оног који се постиже узимањем појединих хранљивих материја самостално.

Суплементи бакра могу да ометају деловање неких лекова. То су пилуле за контрацепцију, аспирин, ибупрофен, као и лекови за гихт и чир на желуцу. Свакако је потребно да консултујете вашег лекара.

Нису забележени негативни ефекти од нормалне прехрамбене употребе бакра, али симптоми се могу појавити ако постоји прекомерна суплементација, висок ниво бакра у води за пиће, као што је бунарска вода или вода која се чува у бакарним цевима, излагање хемикалијама које садрже висок ниво бакра или употреба бакарних посуда.

Симптоми токсичности бакра: мучнина, повраћање, пролив и болови у стомаку, главобоља, вртоглавица, слабост, метални укус у устима.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com