Јапански цвет

Јапанци обожавају природу, цвеће код њих има далеко веће значење него у другим културама, сваком дрвету дају посебну симболику и по њима, ниједно цвеће није тек тако „залутало” на земљу. То је нарочито изражено у њиховој столетној уметности аранжирања − икебани. Јапански дизајнер Масанори Умеда дао је свој допринос 1990. године овој лепој традицији, дизајнирајући собну фотељу и подаривши јој једноставно име „Ружа”.

Фотеља заиста има облик цвета руже, чија расцветана круница с распуклим латицама − служи за седење и уживање. Она је привлачна, лепа и удобна. Неки аналитичари дизајна су је сврстали у тзв. „еротски намештај”, толика је снага њене привлачности. Масанори Умеда, иначе припадник „Мемфис” групе, која се, нарочито седамдесетих година прошлог века, трудила да редизајнира предметни свет и дизајн уопште, успео је да искористи традиционалне вредности јапанске уметности и њене бројне варијетете флоралних мотива с циљем да реконструише и модернизује традиционалну естетику културе своје земље.

Шкољка фотеље је стабилна, од пресованог шпера и тапацирана полиуретаном пресвученим у црвени баршун, док су јастучићи у облику латица цвета убачени у стабилну шкољку, израђени од полиуретана и такође пресвучени баршуном исте боје. Читава конструкција почива на три стабилна ослонца − купасте форме од челичног алуминијума, које дају жељену стабилност фотељи.

На размеђи између традиције и модерности, јапански дизајнер нуди модерној Европи фотељу у облику руже, желећи да њено потпуно савршенство и довршеност без грешке преточи у један обичан предмет. У ствари, само на први поглед „обичан”, јер фотеља у соби која нам је блиска и која је често „само наша”, никада не може бити обичан предмет. Уместо да је с исеченом стабљиком и полумртву ставимо у вазу за цвеће на столу или да је заденемо за ревер, ми ћемо се у њу завалити, опустити и − уживати.

Масанори Умеда

Јапански дизајнер, рођен је 1941. године. Похађао је Кувасава школу за дизајн у Токију до 1962. године. Крајем шездесетих година прошлог века одлази из Јапана у Италију, у Милано, где је сарађивао с браћом Кастиљони, дизајнирајући намештај за савремене ентеријере. Седамдесетих година радио је за фирму „Оливети” заједно с архитектом Еторе Сотсасом, који је имао великог утицаја на његов даљи дизајнерски опус. Тако се упознао с идејама новог правца у архитектури, ентеријеру и дизајну које су прокламовали оснивачи познате групе „Мемфис”, која је одиграла значајну улогу у прекомпоновању идеје „мање је више” у ону добро познату „мање је − досадно”. Учествовао је на бројним изложбама, заједно с истомишљеницима, и за дизајн намештаја био је више пута награђиван.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs