Тресе нас јадранска микроплоча

Вест „Опет се затресао Балкан!” сеизмолози сигурно не би написали с узвичником на крају. Потреси, попут недавног чији је епицентар био у мору недалеко од Крита (4,5 јединица Рихтерове скале) и оног нешто ранијег у околини Столца (2,9 јединица Рихтерове скале) за њих су очекивани. После јаког земљотреса, какав је 26. новембра погодио околину Драча у Албанији накнадних потреса биће у дужем временском периоду. Оно што нас код земљотреса плаши је њихова непредвидивост јер тешко може да се процени када ће се потрес тачно догодити. Али, о осталом у вези са потресима наука много тога зна.

Како објашњава сеизмолог др Миодраг Петровић из Републичког сеизмолошког завода прича о узроцима настанка земљотреса добро је позната: постоји одређен број тектонских мегаплоча на нашој планети на чијим се границама дешавају тектонски покрети различитог типа.

– Померање тектонских плоча последица је процеса који се одигравају у земљином омотачу где долази до конвекционих кретања магме. Та померања су дуготрајна, трају милионима година и праћена су настајањем земљотреса. Поред великих тектонских плоча, афричке, евроазијске, пацифичке, антарктичке и других, постоји читав низ мањих плоча на чијим се границама и контактима с другим геотектонским елементима генеришу земљотреси. Настајање земљотреса на нашим просторима и у ширем окружењу приписује се процесима који настају на контакту афричке и евроазијске плоче. Једна од мањих тектонских плоча, значајна за појаву земљотреса дуж контактне зоне с афричком и евроазијском плочом, јесте јадранска микроплоча – каже Петровић.

Он објашњава да је положај микроплоче дефинисан појасом који окружује Јадранско море (Апенини, систем Алпа и Динариди с пружањем ка Хеленидима) и представља на специфичан начин наставак односно продужење афричке плоче.

Скопље 25. јула 1963. (Фотодокументација „Политике”)

– Овај појас карактерише велика густина епицентара земљотреса. Сложени математички прорачуни и анализа механизама раседања у жариштима јаких потреса указују да јадранска микроплоча ротира у смеру обрнутом од кретања казаљки на сату око (замишљеног) пола ротације који се налази у предалпском делу у северној Италији. Овакви геодинамички услови праћени су подвлачењем јадранске масе под Динариде, настајањем великих напона у земљином омотачу и појавом земљотреса различитих јачина. Напонско поље из контактне зоне преноси се по дубини па је то узрок генерисања земљотреса и на просторима удаљеним и по неколико стотина километара од контакт зоне, конкретно на простору Србије, Бих, Македоније – каже наш саговорник.

Потреси који се догађају на овом простору су узрочно-последично повезани. Слично овоме што се сада збива после земљотреса у Албанији, Миодраг Петровић подсећа да се догађало после земљотреса у Црној Гори 15. априла 1979, како истиче, најјачег догођеног земљотреса новијег датума у овом делу Медитерана.

– Магнитуда земљотреса била је 6,9 јединица Рихтерове скале. Овако јаки потреси изазивају тотални поремећај напонског стања и постојеће привидне равнотеже у земљиној кори и практично су окидачи земљотреса у другим ближим и удаљенијим областима. Праћени су великим бројем накнадних земљотреса од којих неки имају и јако велике магнитуде. У случају црногорског земљотреса најјачи накнадни удар имао је магнитуду 6,3 јединице Рихтерове скале а чак 132 потреса имала су магнитуде веће 4,3 јединице Рихтерове скале. Сличан сценарио постоји и код земљотреса који је погодио околину Драча у Албанији. У току је, свакодневно смо сведоци тога, такозвана афтершок сеизмичка активност која може да потраје и да генерише велики број земљотреса – каже Петровић.

Земљотрес у Румунији 7. марта 1977. (Фотодокументација „Политике”)

Што се тиче наше земље, земљотреси који се чулно манифестују на територији Србије често имају епицентре у окружењу, додаје наш саговорник.

– Јаке манифестације изазивали су потрес из региона Вранчеа у Румунији, земљотрес у Скопљу, црногорски потрес и други. Аутохтона жаришта на подручју Србије такође се одликују великим количинама ослобођене сеизмичке енергије а од скорашњих потреса још су у сећању земљотрес на Копаонику 1980. с магнитудом 5,8 јединица Рихтерове скале, земљотрес у региону Мионице 1998 (5,7 јединица Рихтерове скале), земљотрес у околини Краљева 2010 (5,4 јединице Рихтерове скале). Јасно је да иако нисмо на маргинама јадранске микроплоче постоје утицаји, напонско поље у земљиној кори које се формира као последица геодинамичких процеса везаних за јадранску микроплочу. С тим морамо да живимо и да се супротставимо стихији земљотреса на за сада једини могући начин – прорачунима прогнозних параметара. Не можемо, наука није на том нивоу, да одредимо тачно време догађања земљотреса али можемо да прорачунамо ефекте земљотреса на свакој локацији у Србији. Срачунати параметри, уз поштовање норми грађевинарства, омогућавају безбедну градњу и смањење губитака на најмању меру – истиче сеизмолог Миодраг Петровић.

Немамо милион угрожених објеката

После земљотреса у Албанији и у српском медијском простору процењивало се колико је наша земља угрожена од потреса, па су се чак појавиле информације да спадамо у земље високог ризика када је реч о земљотресима и елементарним непогодама и да би чак милион објеката било угрожено уколико би се у нашој земљи догодио „албански сценарио”.

– Информације о „милион” објеката и паушалне процене излазе из оквира реалног као и податак да је само Албанија угроженија од нас. Ризик од земљотреса није ни већи ни мањи него у другим земљама, у директној је сразмери са сигурношћу објеката. У случају јаких земљотреса страдају у већој или мањој мери сви они објекти који нису грађени по прописима. Ризик од земљотреса постоји и треба све то сагледавати у домену реалног. И у случају потреса у Драчу с магнитудом 6,4 јединице Рихтерове скале, а код нас таквих земљотреса никад није било нити постоје услови за генерисање потреса такве јачине, немамо тај фамозни број од „милион” објеката. Коначно, страдају само објекти који су у такозваној уској епицентралној зони, при томе опадање малтера или накривљени цреп на кући није исто што и тотално рушење с „милионским” последицама – каже др Петровић.