Trese nas jadranska mikroploča

Vest „Opet se zatresao Balkan!” seizmolozi sigurno ne bi napisali s uzvičnikom na kraju. Potresi, poput nedavnog čiji je epicentar bio u moru nedaleko od Krita (4,5 jedinica Rihterove skale) i onog nešto ranijeg u okolini Stolca (2,9 jedinica Rihterove skale) za njih su očekivani. Posle jakog zemljotresa, kakav je 26. novembra pogodio okolinu Drača u Albaniji naknadnih potresa biće u dužem vremenskom periodu. Ono što nas kod zemljotresa plaši je njihova nepredvidivost jer teško može da se proceni kada će se potres tačno dogoditi. Ali, o ostalom u vezi sa potresima nauka mnogo toga zna.

Kako objašnjava seizmolog dr Miodrag Petrović iz Republičkog seizmološkog zavoda priča o uzrocima nastanka zemljotresa dobro je poznata: postoji određen broj tektonskih megaploča na našoj planeti na čijim se granicama dešavaju tektonski pokreti različitog tipa.

– Pomeranje tektonskih ploča posledica je procesa koji se odigravaju u zemljinom omotaču gde dolazi do konvekcionih kretanja magme. Ta pomeranja su dugotrajna, traju milionima godina i praćena su nastajanjem zemljotresa. Pored velikih tektonskih ploča, afričke, evroazijske, pacifičke, antarktičke i drugih, postoji čitav niz manjih ploča na čijim se granicama i kontaktima s drugim geotektonskim elementima generišu zemljotresi. Nastajanje zemljotresa na našim prostorima i u širem okruženju pripisuje se procesima koji nastaju na kontaktu afričke i evroazijske ploče. Jedna od manjih tektonskih ploča, značajna za pojavu zemljotresa duž kontaktne zone s afričkom i evroazijskom pločom, jeste jadranska mikroploča – kaže Petrović.

On objašnjava da je položaj mikroploče definisan pojasom koji okružuje Jadransko more (Apenini, sistem Alpa i Dinaridi s pružanjem ka Helenidima) i predstavlja na specifičan način nastavak odnosno produženje afričke ploče.

Skoplje 25. jula 1963. (Fotodokumentacija „Politike”)

– Ovaj pojas karakteriše velika gustina epicentara zemljotresa. Složeni matematički proračuni i analiza mehanizama rasedanja u žarištima jakih potresa ukazuju da jadranska mikroploča rotira u smeru obrnutom od kretanja kazaljki na satu oko (zamišljenog) pola rotacije koji se nalazi u predalpskom delu u severnoj Italiji. Ovakvi geodinamički uslovi praćeni su podvlačenjem jadranske mase pod Dinaride, nastajanjem velikih napona u zemljinom omotaču i pojavom zemljotresa različitih jačina. Naponsko polje iz kontaktne zone prenosi se po dubini pa je to uzrok generisanja zemljotresa i na prostorima udaljenim i po nekoliko stotina kilometara od kontakt zone, konkretno na prostoru Srbije, Bih, Makedonije – kaže naš sagovornik.

Potresi koji se događaju na ovom prostoru su uzročno-posledično povezani. Slično ovome što se sada zbiva posle zemljotresa u Albaniji, Miodrag Petrović podseća da se događalo posle zemljotresa u Crnoj Gori 15. aprila 1979, kako ističe, najjačeg dogođenog zemljotresa novijeg datuma u ovom delu Mediterana.

– Magnituda zemljotresa bila je 6,9 jedinica Rihterove skale. Ovako jaki potresi izazivaju totalni poremećaj naponskog stanja i postojeće prividne ravnoteže u zemljinoj kori i praktično su okidači zemljotresa u drugim bližim i udaljenijim oblastima. Praćeni su velikim brojem naknadnih zemljotresa od kojih neki imaju i jako velike magnitude. U slučaju crnogorskog zemljotresa najjači naknadni udar imao je magnitudu 6,3 jedinice Rihterove skale a čak 132 potresa imala su magnitude veće 4,3 jedinice Rihterove skale. Sličan scenario postoji i kod zemljotresa koji je pogodio okolinu Drača u Albaniji. U toku je, svakodnevno smo svedoci toga, takozvana afteršok seizmička aktivnost koja može da potraje i da generiše veliki broj zemljotresa – kaže Petrović.

Zemljotres u Rumuniji 7. marta 1977. (Fotodokumentacija „Politike”)

Što se tiče naše zemlje, zemljotresi koji se čulno manifestuju na teritoriji Srbije često imaju epicentre u okruženju, dodaje naš sagovornik.

– Jake manifestacije izazivali su potres iz regiona Vrančea u Rumuniji, zemljotres u Skoplju, crnogorski potres i drugi. Autohtona žarišta na području Srbije takođe se odlikuju velikim količinama oslobođene seizmičke energije a od skorašnjih potresa još su u sećanju zemljotres na Kopaoniku 1980. s magnitudom 5,8 jedinica Rihterove skale, zemljotres u regionu Mionice 1998 (5,7 jedinica Rihterove skale), zemljotres u okolini Kraljeva 2010 (5,4 jedinice Rihterove skale). Jasno je da iako nismo na marginama jadranske mikroploče postoje uticaji, naponsko polje u zemljinoj kori koje se formira kao posledica geodinamičkih procesa vezanih za jadransku mikroploču. S tim moramo da živimo i da se suprotstavimo stihiji zemljotresa na za sada jedini mogući način – proračunima prognoznih parametara. Ne možemo, nauka nije na tom nivou, da odredimo tačno vreme događanja zemljotresa ali možemo da proračunamo efekte zemljotresa na svakoj lokaciji u Srbiji. Sračunati parametri, uz poštovanje normi građevinarstva, omogućavaju bezbednu gradnju i smanjenje gubitaka na najmanju meru – ističe seizmolog Miodrag Petrović.

Nemamo milion ugroženih objekata

Posle zemljotresa u Albaniji i u srpskom medijskom prostoru procenjivalo se koliko je naša zemlja ugrožena od potresa, pa su se čak pojavile informacije da spadamo u zemlje visokog rizika kada je reč o zemljotresima i elementarnim nepogodama i da bi čak milion objekata bilo ugroženo ukoliko bi se u našoj zemlji dogodio „albanski scenario”.

– Informacije o „milion” objekata i paušalne procene izlaze iz okvira realnog kao i podatak da je samo Albanija ugroženija od nas. Rizik od zemljotresa nije ni veći ni manji nego u drugim zemljama, u direktnoj je srazmeri sa sigurnošću objekata. U slučaju jakih zemljotresa stradaju u većoj ili manjoj meri svi oni objekti koji nisu građeni po propisima. Rizik od zemljotresa postoji i treba sve to sagledavati u domenu realnog. I u slučaju potresa u Draču s magnitudom 6,4 jedinice Rihterove skale, a kod nas takvih zemljotresa nikad nije bilo niti postoje uslovi za generisanje potresa takve jačine, nemamo taj famozni broj od „milion” objekata. Konačno, stradaju samo objekti koji su u takozvanoj uskoj epicentralnoj zoni, pri tome opadanje maltera ili nakrivljeni crep na kući nije isto što i totalno rušenje s „milionskim” posledicama – kaže dr Petrović.