Проклетство равног друма

Ниш – На друмским и железничким саобраћајницама на југу и југоистоку Србије током ове године животе је изгубило двадесетак особа. Црни низ отпочео је првих дана фебруара тешком несрећом на прелазу без рампи, односно на укрштању регионалне друмске саобраћајнице и железничке пруге код Доњег Међурова. Воз је налетео, ударио и буквално пресекао на пола аутобус пун путника у којем су били ђаци нишких средњих школа и радници фирми, предузећа и фабрика у Нишу, који су кренули на наставу или посао. Осморо путника је погинуло, тридесетак тешко и лакше повређено.

Уз наду да до краја децембра неће бити тежих удеса и несрећа, може се рећи да се ова година, уз све удесе, сударе и страдања која су се догодила у међувремену, завршава недавним трагедијама код Ниша. Оном на ауто-путу између Ниша и Алексинца – када је камион натоварен дрвном грађом у пуној брзини налетео на комби који је стајао у зауставној траци саобраћајне „жиле куцавице”. Од 11 људи у комбију – возача и десеторице радника – који су у рано јутро 29. новембра из Крагујевца кренули у Лесковац на посао, тројица су изгубила животе, а осморица задобила тешке повреде. И прекјучерашњом, када је између Ниша и Дољевца аутомобил „бе-ем-ве” прешао у пуној брзини у леву коловозну траку и директно ударио у „форд” у којем је смртно страдао возач, а два путника тешко повређена...

Анализом ових и осталих овогодишњих удеса стручњаци су утврдили да су се скоро све тешке и трагичне несреће догодиле на равним путевима без кривина и на модерним саобраћајницама. А узроци трагедија најчешће су „неопрезна и неприлагођена вожња условима саобраћаја”.

Последњих дана чују се на баш јасна тумачења „да су на равном подручју и без кривина модерне саобраћајнице, бар на основу тешких последица – проклетство”, односно „да на тим и таквим деловима путева долази до опуштања возача и знатног пада концентрације, која је много већа на путевима где је конфигурација земљишта на подручјима кроз које пролазе другачија и где има кривина, где није баш могуће брзо возити и где су много опрезнији они који су за воланом”.

Не зна се једино зашто се (упорно) ћути о показатељима који говоре о томе да је на српским путевима много неуких и неискусних за учешће у саобраћају, а притом и неваспитаних, да је много кабадахијског понашања, превише непоштовања прописа, ограничења и забрана? Да је, просто речено, дисциплина у саобраћају последња ствар на коју возачи мисле.