Prokletstvo ravnog druma

Niš – Na drumskim i železničkim saobraćajnicama na jugu i jugoistoku Srbije tokom ove godine živote je izgubilo dvadesetak osoba. Crni niz otpočeo je prvih dana februara teškom nesrećom na prelazu bez rampi, odnosno na ukrštanju regionalne drumske saobraćajnice i železničke pruge kod Donjeg Međurova. Voz je naleteo, udario i bukvalno presekao na pola autobus pun putnika u kojem su bili đaci niških srednjih škola i radnici firmi, preduzeća i fabrika u Nišu, koji su krenuli na nastavu ili posao. Osmoro putnika je poginulo, tridesetak teško i lakše povređeno.

Uz nadu da do kraja decembra neće biti težih udesa i nesreća, može se reći da se ova godina, uz sve udese, sudare i stradanja koja su se dogodila u međuvremenu, završava nedavnim tragedijama kod Niša. Onom na auto-putu između Niša i Aleksinca – kada je kamion natovaren drvnom građom u punoj brzini naleteo na kombi koji je stajao u zaustavnoj traci saobraćajne „žile kucavice”. Od 11 ljudi u kombiju – vozača i desetorice radnika – koji su u rano jutro 29. novembra iz Kragujevca krenuli u Leskovac na posao, trojica su izgubila živote, a osmorica zadobila teške povrede. I prekjučerašnjom, kada je između Niša i Doljevca automobil „be-em-ve” prešao u punoj brzini u levu kolovoznu traku i direktno udario u „ford” u kojem je smrtno stradao vozač, a dva putnika teško povređena...

Analizom ovih i ostalih ovogodišnjih udesa stručnjaci su utvrdili da su se skoro sve teške i tragične nesreće dogodile na ravnim putevima bez krivina i na modernim saobraćajnicama. A uzroci tragedija najčešće su „neoprezna i neprilagođena vožnja uslovima saobraćaja”.

Poslednjih dana čuju se na baš jasna tumačenja „da su na ravnom području i bez krivina moderne saobraćajnice, bar na osnovu teških posledica – prokletstvo”, odnosno „da na tim i takvim delovima puteva dolazi do opuštanja vozača i znatnog pada koncentracije, koja je mnogo veća na putevima gde je konfiguracija zemljišta na područjima kroz koje prolaze drugačija i gde ima krivina, gde nije baš moguće brzo voziti i gde su mnogo oprezniji oni koji su za volanom”.

Ne zna se jedino zašto se (uporno) ćuti o pokazateljima koji govore o tome da je na srpskim putevima mnogo neukih i neiskusnih za učešće u saobraćaju, a pritom i nevaspitanih, da je mnogo kabadahijskog ponašanja, previše nepoštovanja propisa, ograničenja i zabrana? Da je, prosto rečeno, disciplina u saobraćaju poslednja stvar na koju vozači misle.