Недељне чајанка са краљицом Наталијом

У дугој раскошној хаљини, готово клизи по углачаном паркету. Потом, елегантно седа за сточић и узима у руке шољицу чаја. А онда почиње дугу и узбудљиву причу о себи, времену у коме живи, супругу, пријатељима... Говори нам краљица Наталија о томе како је одувек знала да би јој улога владарке и принцезе одговарала, о нежним писмима свог будућег мужа краља Милана и његовим реченицама које су на њу од самог почетка деловале очаравајуће. Поверава нам и своју зачуђеност краљевом жељом да се венчају у иностранству, а затим са тугом у гласу закључује оно што је много касније схватила: „Колико је он желео да се одвоји од свог народа, толико сам ја желела да му се приближим.”

Занимљиви разговори са једном од највољенијих српских владарки, коју ће представљати Невена Остојић, сваке недеље од 16 до 17 часова чекаће посетиоце Дома Јеврема Грујића у Светогорској улици. Реч је о новом програму „Чајанка са краљицом Наталијом” организованом у сарадњи са Туристичком организацијом Београда.

Јер у овом здању краљица је била радо виђен гост. Долазила је и ненајављено и без протокола, каже Бранислава Цонић, један од оснивача овог музеја. Приликом посета, о којима сведоче и бројни дарови које је поклањала породици Грујић, њено височанство услуживали су чајем и кафом које је много волела. А на менију је била и торта, названа по краљици, чији је оригинални рецепт из 1888. године пронађен својеручно исписан у кувару Јелене Грујић, Јевремове жене. Имала је Грујићка и своју „тајну”. На свако парче посластице сипала је по неколико капи најквалитетнијег француског коњака.

– Посетиоцима ћемо пренети атмосферу из времена када је краљица долазила у овај дом. Научићемо их правилима и тајнама понашања у високом друштву и послуживаћемо чај на исти начин на који се служио у то доба – објашњава кустоскиња музеја Ружица Опачић.

А чај се, како приповеда потомак Грујића Лазар Шећеровић, тада служио по енглеском протоколу.

– Енглези сматрају да је боље да се чај служи из сребрног комплета зато што се сматра да му то даје посебну арому. Постоје два чајника, у оба се сипа врела вода, али не кључала. У један од њих сипају се кашичице чаја. А ако имате 11 особа на чајанци, ставићете и 12 кашичицу, што би рекли Енглези – „једну за чајник”. А онда ће се чај дозирати, ко жели јачи, а ко блажи... – прича Шећеровић.

Откривајући своју историју, традицију и културу, спознајемо себе, али постајемо занимљивији и пожељнији другима, а поготово туристима, сматра Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда.

– Краљица Наталија представља једну од најзначајнијих историјских личности. То је жена великог угледа и још већег утицаја. Занимљиво је отићи у оно време, упознати тадашње обичаје и оновремени морал, и упознати се са преданости сопственом народу и сопственој породици, о чему можемо много да научимо – рекао је Поповић подсетивши да ТОБ већ има програме „Кафа са кнегињом Љубицом” и „Градска слава” уз које посетиоци такође уче о историји нашег народа.