Драмски расплет сукоба писца са тескобом

Продоран текст, укорењен на истинитом догађају и изворној емоцији заљубљеног младића који у саобраћајној несрећи остаје без вољене жене, позоришна публика познаје у режији Марије Барне Липковски, са сцене Београдског драмског позоришта и под именом „Москвичем до пакла”. Круг познавалаца те аутобиографске драме Златка Грушановића синоћ је постао за читалачку публику већи. У фоајеу БДП-а представљена је књига „Москвичем до драме – У паклу”. Од корице до корице у њој су сабране пишчеве белешке, поезија, кратка прича и драмски расплет сукоба уметника са тескобом која уследи после сваке несреће. А овај уметник у свакој прилици или неприлици руководи се принципом „ако не будеш бољи, бићеш гори”. Писање је за њега вид самоодбране од тескобе, патње и живота без смисла.

− Кроз уметност можемо проживети нешто а да то не доживимо. Уметност некоме може бити пут искупљења, покајања или стицања знања, али све те стазе воде до духовног задовољства. Изменити став према непроменљивој судбини у ствари је идеја оба ова уметничка дела, позоришног и књижевног. Јер, човек ће бити спреман да трпи под условом да трпљење има смисла. Већ код песме „Чвор” у овој књизи, долазимо до онога што сви знамо: да живот има смисла тек када су заступљена сва осећања, почевши од радости и живота до туге и смрти – каже Грушановић за „Политику”.

Из угла Грушановићевих пријатеља који су одгледали представу и прочитали драму оба дела далеко су од ламента над злехудом судбином, њима доминира безусловна и заразна љубав према животу, писању, жени, себи, људима, уметности, уврнутом смислу за хумор писца који од комедије прави трагедију, а од трагедије комедију.