Музика Да Винчијевог доба

Музиком из Да Винчијевог доба, група „Ренесанс” прикључује се обележавању пет векова од смрти генијалног уметника и проналазача, а обележиће истовремено и пола века постојања вечерашњим концертом у 20 часова у Скупштини града Београда.     – На програму је дворска музика Италије и Француске, а с обзиром на то да је Леонардо живео и стварао у тим земљама сигурни смо да је слушао композиције које ћемо и ми извести Београђанима. Постоји податак да је музицирао на дувачким инструментима и можда је сликајући Мона Лизу свирао нешто налик флаути и отуда тај загонетни осмех Ђоконде – каже шаљиво, пуштајући машти на вољу, Љубомир Димитријевић, флаутиста и један од оснивача нашег најпознатијег ансамбла за рану музику.

У овој години њиховог јубилеја „Ренесанс” је одржао, не рачунајући овај најављени наступ, још четири велика концерта са исто толико премијерних програма чији је назив „Музика краљеваˮ, потом су представили интегрално извођење 15 средњовековних игара из старих рукописа, ту су и „Бисери италијанског барока” и „Од средњег века до барока – сусрет свих генерација ансамбла ’Ренесанс’”. Ту није крај изненађењима, јер су кроз јединствени циклус наступа „Кроз векове громовите тишине са ансамблом ’Ренесанс’ˮ у Библиотеци града Београда одржали десет музичких вечери, а 17. децембра следи још једно које ће по форми бити изненађење и за публику и за саме музичаре.

Као што наш саговорник Димитријевић открива, током ове године „Ренесанс” је објавио и три компакт-диска (издавач „Маестро интернационал”). На два су увршћени највећи хитови ансамбла и премијерно „Пролећеˮ ренесансног мајстора Клода ле Жена, а трећи диск са насловом „Евергрин фореврˮ садржи неке од највећих светских хитова 20. века које „Ренесанс” интерпретира на историјским инструментима, спајајући духовито прошлост и садашњост.

Флаутиста Љубомир Димитријевић 
(Фото: лична архива)

О томе колико су се током пет деценија мењали у „Ренесансу” , Љубомир Димитријевић каже:

– Наш ансамбл је специфичан по томе што се бави музиком насталом у периоду од 700 година, од почетка 12. до краја 18. века. Миша Ристић, Драган Млађеновић Шекспир и ја смо желели да као студенти уђемо у ту причу о раној музици. Нас је водила љубав и радозналост, потом смо видели да смо имали штура сазнања о музици средњег века, ренесансе и барока. Желели смо да сазнамо више и чујемо како она звучи, дошли смо до нота, али смо схватили да су нам потребни и аутентични историјски инструменти. Почели смо да шаљемо писма на адресе ретких европских радионица инструмената из епохе, морали смо да сачекамо стрпљиво да писмом стигне одговор, а за израду инструмента требало је да прође и годину дана. И на крају када бисмо га коначно добили тада смо стрпљиво откривали како се на њему свира.

Наш саговорник потом открива да данас у свом фундусу имају око 150 инструмената за рану музику. Потом су на репертоар уврстили и нумере старе Србије, тако да поседују и старе инструменте на којима се у Србији свирало, њих има око 20.

– У српској музичкој традицији имали смо нешто мало средњег века све до Стефана Лазаревића, а занимљиво је да деспот Стефан није волео „музикејски род”, путујући свирачи нису били омиљени и црква их је прогањала, док су они забављали народ и одвлачили га од духовних ствари, што се и данас догађа. Ми нисмо имали ренесансу и барок у српској музици – каже Димитријевић.

Центар за рану музику „Ренесанс” који окупља све који су намерни да истражују и представљају музику средњег века, ренесансе и барока, постоји од 2004. и смештен је у музичкој школи „Коњовић” у Београду, ту се налази фонд њихових инструмената, нотног материјала и аудио записа. Ансамбл „Ренесанс” остварио је завидну дискографску делатност. Радећи у позоришту и на филму дао је допринос српској позоришној и кинематографској уметности. На иницијативу чланова ансамбла 1994. године у музичко школство Србије уведено је изучавање музичког наслеђа средњег века, ренесансе и барока као и овладавање инструментима из ових епоха.