Кад прораде хормони...

Кастрација се најчешће обавља код мачора који живе у урбаним срединама (станови, зграде, куће...), а нису имали контакт са спољашњом средином. Ови мачори након стицања полне зрелости, некада и раније из разних разлога (постојања друге животиње у комшилуку, иритирани дезодорансом и парфемом укућана, терање ината...) почињу да обележавају простор, предмете, тј. територију на којој живе. Овакво понашање је често рефлексно.

Обележавање се обавља мокрењем и пражњењем парааналних жлезда по угловима и стварима стамбеног простора. Течност из парааналних жлезда и мокраћа имају снажан, опор и јако непријатан мирис који врло дуго остаје присутан. Власници, уморни од честих прања, чишћења и покушаја неутрализације мириса, обраћају се ветеринару за помоћ. Кастрација је оперативни захват који може да реши проблем у овој ситуацији.

Проблем појачане агресивности појединих паса и мачора такође може да се реши кастрацијом. Узроци агресивности (тоталне или делимичне) могу бити мушки полни хормони – андрогени који се код ових животиња луче у већим количинама од нормалних. Битан сегмент у сложеном систему стварања и лучења ових хормона играју тестиси.

Могућа је хормонална терапија оваквих животиња, али дуготрајна употреба хормона може да доведе до упалних и/или неопластичних промена на тестисима и простати па је кастрација ипак први избор.

Ниједан хируршки захват или операција нису наивни и лаки, аликастрација спада у захват за врло малим ризиком. Наравно да власник не треба да прихвати да се захват обави код куће већ животињу треба одвести у амбуланту у којој би се захват извео на прописан и одговоран начин. После тога је потребно још неколико дана терапије. Опоравак животиње после ове интервенције је брз и лак.