Ердоган тражи осуду геноцида над Индијанцима

Криза у односима Турске и Америке се и даље продубљује и поприма размере које није лако разумети. Најновије оптужбе које се размењују очигледно су у функцији домаћих политичких потреба, поготово што Америка улази у изборну годину, док се председник Реџеп Тајип Ердоган први пут суочава с изазовима дисидената који су га напустили и основали своје странке.

Сенат америчког Конгреса је, после дужег одлагања, средином прошле седмице усвојио резолуцију о геноциду над Јерменима у време распада Османске империје пре сто година, што је раније урадио и Представнички дом. У Анкари тај потез је дочекан на нож, јер би то могло да отвори болно питање враћања огромне имовине и штете.

Геноцид над Јерменима, који је почео 1915. године у време распада Османске империје, досад је признало тридесетак земаља, међу којима су Француска, Немачка, Шведска, Русија, Ватикан. У Јеревану упорно тврде да је тада убијено 1,5 милиона припадника тог народа, што у Анкари упорно оповргавају и предлажу да се то питање препусти историчарима.

У реаговањима на потез америчког Конгреса, председник Ердоган је овог пута отишао корак даље. „Политизација домаћих питања у САД чији је циљ да се ослаби позиција председника Доналда Трампа има негативне последице које се осећају у Турској. Али ми нисмо празних руку. Рећи ћу јасно и отворено: није могућно говорити о Америци, а да се не помену Индијанци и геноцид који је извршен над тим народом. То је срамни део америчке историје”, изјавио је он у интервјуу једној локалној ТВ станици, наговештавајући да би парламент у Анкари могао да усвоји резолуцију о америчком геноциду над Индијанцима.

Председник Турске, који је познат као политичар коме дипломатски језик није јача страна, искористио је ову прилику да прозове и председника Француске Емануела Макрона, са којим у последње време не може да нађе заједнички језик о многим питањима, па ни око геноцида над Јерменима. „Не могу се ставити по страни ни масакри које је Француска извршила у Руанди и Алжиру”, истакао је Ердоган и додао да је „историја Запада заправо историја расизма и колонијализма”.

Односи САД и Турске нашли су се на великој провери када је Анкара крајем 2017. године купила руске ракете С-400. У НАТО-у, а посебно Пентагону, упорно тврде да оне не могу да се уклопе у одбрамбени систем алијансе и траже да Анкара откаже тај уговор јер ће Руси први пут бити у прилици да изнутра шпијунирају савезничко наоружање, пре свега најмодерније авионе Ф-35. „То је завршен посао”, одговарају у Анкари и истичу да су спремни да купе и америчке ракете „патриот” ако им Пентагон понуди повољне услове.

Пентагон је већ обуставио испоруку авиона Турској, која је купила сто Ф-35 и учествује у њиховој производњи. Блокирана је и обука турских пилота који се налазе у Америци. Али у Конгресу сада прете да се на томе неће зауставити, да ће се Турска наћи на удару и других санкција.

У Анкари се надају да ће Вашингтон на крају одустати од блокаде испоруке модерних авиона Ф-35. „Уколико се то не деси, онда ћемо ми морати да тражимо алтернативно решење”, кажу у Министарству одбране. Локални медији откривају да су у игри наводно руски авиони „су-35” и „су-57”.

У случају да Бела кућа уведе санкције Турској, Анкара би одговорила жешћом мером. Председник Ердоган отворено прети. У том случају, наводи Ердоган, они би могли да затворе ваздухопловну базу Инџирлик у југоисточној Анадолији, коју деценијама користе Американци. Она је својевремено одиграла кључну улогу у шпијунским летовима над Совјетским Савезом, као и у оружаним сукобима у Авганистану, Ираку и сада у Сирији. Упућенији тврде да Американци у њој имају најмање педесет атомских бомби. Како се најављује, на удару ће се наћи и радарска база НАТО-а Куреџик.

Председник Ердоган сада отворено прети да би могао да стави катанац на Инџирлик, у шта је тешко поверовати јер она за НАТО савезнике има незаменљиву стратешку улогу у том делу света који је у дубоком превирању. „На нама је сада да о томе донесемо одлуку. Ако буде потребно да се то уради, ми ћемо затворити базе Инџирлик и Куреџик”, изјавио је председник Турске.

Политички посматрачи у Анкари примећују да се у најновијем заоштравању односа између две савезничке земље, водеће у НАТО-у, још није огласио председник Трамп. У Турској се надају да би он могао да спусти тон како би се избегло даље изазивање непредвидљивог савезника који отворено прети из Анадолије.