Космет ће морати да увози струју

Приштина – Електроенергетска ситуација на Косову и Метохији је врло лоша и многа села и градови су и ове седмице у мраку, иако је укупна потрошња струје на прилично ниском нивоу, преносе приштинска гласила и најављују да ће увоз електроенергије и даље бити неопходан. Пре два дана Блок два Термоелектране „Косово Б” је испао из рада, а Косовска електроенергетска корпорација (КЕК) искључила је, због рационализације потрошње, најјачи блок у тој термоелектрани.

До сада је КЕК увозио струју из Албаније, коју враћа ноћу када је потрошња најмања, али је због суше и застарелог електроенергетског система у тој земљи и тај увоз несигуран.

Капацитет косметске термоелектране износи око 13 милијарди киловат-сати годишње. То је готово три пута више од потреба целог Космета које се процењују на пет милијарди киловат-сати у периоду од 12 месеци.

У површинским коповима око Обилића има, према проценама стручњака, 12 милијарди тона лигнита, тако да Космет може, уз одговарајућа улагања у подизање нових електроенергетских капацитета, да обезбеди довољно струје не само за унутрашње потребе већ и за извоз.

Доказ за то је и чињеница да је пре уласка Кфора на Космет, па чак и за време бомбардовања Србије, електричне енергије било у довољним количинама, а да су искључења, која у просеку трају и више од 12 сати дневно, почела од доласка међународних снага.

Посебно велике проблеме у снабдевању струјом имају српска села, јер су Срби сврстани у последњу категорију по приоритету.

Према оценама познавалаца косовске енергетске ситуације, проблем у снабдевању струјом лежи у апсолутном неплаћању рачуна чак 80 одсто становништва, затим у нестручном особљу и руководству КЕК-а, али понајвише у намерном изазивању кризе.

У таквој ситуацији, није ни чудо што је електроенергетска компанија КЕК једна од најомраженијих на Космету. То није само зато што КЕК не ради свој посао како треба, већ и стога што се многи грађани питају у чијим је џеповима завршила донација од чак милијарду и по долара намењена обнови енергетске инфраструктуре, наводи Би-Би-Си. „Чак 30–40 одсто струје коју КЕК производи или увози из региона, не можемо да наплатимо, пошто се ради о илегалним корисницима. Ту је и проблем неплаћања рачуна за струју чија се потрошња регуларно бележи. Све у свему, КЕК годишње због тога губи око 40 одсто прихода”, каже представник за медије КЕК Незир Синани.

Велике хаварије које прате рад термоелектране у Обилићу у највећем броју случајева узроковане су нестручним радом, при чему је и знатан број погинулих радника при отклањању кварова, а комплетно руководство КЕК-а је од 1999. године већ неколико пута промењено.

Стручњаци, такође, указују и на могућу умешаност политичког врха у проблем снабдевања струјом, с циљем да се намерним изазивањем хаварија и несташица обезбеди лагодан долазак страних фирми које би за релативно мале паре и велике провизије дошле у посед постојећих термоелектрана и налазишта угља.

Вредност налазишта лигнита код Обилића процењује се, према рачуници експерата из Србије, на више стотина милијарди долара.

Економски тим српске владе за Космет је средином августа прошле године предложио КЕК-у начин за битно побољшање снабдевања струјом српског становништва у покрајини, али је тај предлог одбијен само због тога што је дошао из Београда.