Kosmet će morati da uvozi struju

Priština – Elektroenergetska situacija na Kosovu i Metohiji je vrlo loša i mnoga sela i gradovi su i ove sedmice u mraku, iako je ukupna potrošnja struje na prilično niskom nivou, prenose prištinska glasila i najavljuju da će uvoz elektroenergije i dalje biti neophodan. Pre dva dana Blok dva Termoelektrane „Kosovo B” je ispao iz rada, a Kosovska elektroenergetska korporacija (KEK) isključila je, zbog racionalizacije potrošnje, najjači blok u toj termoelektrani.

Do sada je KEK uvozio struju iz Albanije, koju vraća noću kada je potrošnja najmanja, ali je zbog suše i zastarelog elektroenergetskog sistema u toj zemlji i taj uvoz nesiguran.

Kapacitet kosmetske termoelektrane iznosi oko 13 milijardi kilovat-sati godišnje. To je gotovo tri puta više od potreba celog Kosmeta koje se procenjuju na pet milijardi kilovat-sati u periodu od 12 meseci.

U površinskim kopovima oko Obilića ima, prema procenama stručnjaka, 12 milijardi tona lignita, tako da Kosmet može, uz odgovarajuća ulaganja u podizanje novih elektroenergetskih kapaciteta, da obezbedi dovoljno struje ne samo za unutrašnje potrebe već i za izvoz.

Dokaz za to je i činjenica da je pre ulaska Kfora na Kosmet, pa čak i za vreme bombardovanja Srbije, električne energije bilo u dovoljnim količinama, a da su isključenja, koja u proseku traju i više od 12 sati dnevno, počela od dolaska međunarodnih snaga.

Posebno velike probleme u snabdevanju strujom imaju srpska sela, jer su Srbi svrstani u poslednju kategoriju po prioritetu.

Prema ocenama poznavalaca kosovske energetske situacije, problem u snabdevanju strujom leži u apsolutnom neplaćanju računa čak 80 odsto stanovništva, zatim u nestručnom osoblju i rukovodstvu KEK-a, ali ponajviše u namernom izazivanju krize.

U takvoj situaciji, nije ni čudo što je elektroenergetska kompanija KEK jedna od najomraženijih na Kosmetu. To nije samo zato što KEK ne radi svoj posao kako treba, već i stoga što se mnogi građani pitaju u čijim je džepovima završila donacija od čak milijardu i po dolara namenjena obnovi energetske infrastrukture, navodi Bi-Bi-Si. „Čak 30–40 odsto struje koju KEK proizvodi ili uvozi iz regiona, ne možemo da naplatimo, pošto se radi o ilegalnim korisnicima. Tu je i problem neplaćanja računa za struju čija se potrošnja regularno beleži. Sve u svemu, KEK godišnje zbog toga gubi oko 40 odsto prihoda”, kaže predstavnik za medije KEK Nezir Sinani.

Velike havarije koje prate rad termoelektrane u Obiliću u najvećem broju slučajeva uzrokovane su nestručnim radom, pri čemu je i znatan broj poginulih radnika pri otklanjanju kvarova, a kompletno rukovodstvo KEK-a je od 1999. godine već nekoliko puta promenjeno.

Stručnjaci, takođe, ukazuju i na moguću umešanost političkog vrha u problem snabdevanja strujom, s ciljem da se namernim izazivanjem havarija i nestašica obezbedi lagodan dolazak stranih firmi koje bi za relativno male pare i velike provizije došle u posed postojećih termoelektrana i nalazišta uglja.

Vrednost nalazišta lignita kod Obilića procenjuje se, prema računici eksperata iz Srbije, na više stotina milijardi dolara.

Ekonomski tim srpske vlade za Kosmet je sredinom avgusta prošle godine predložio KEK-u način za bitno poboljšanje snabdevanja strujom srpskog stanovništva u pokrajini, ali je taj predlog odbijen samo zbog toga što je došao iz Beograda.