Препород Лазаревог града

Крушевац – Дворски комплекс средњовековног града Крушевца, који је сазидао кнез Лазар, са црквом посвећеном првомученику Стефану (Лазаревићу), ускоро ће добити урбанистички регулациони план.

Последњег дана маја истекао је рок за примедбе и предлоге грађана на урбанистички документ настао после Студије заштите културних добара комплекса Лазаревог града, коју су 2006. сачинили Републички завод за заштиту споменика културе и Завод за заштиту споменика културе у Краљеву.Регулациони план би одборници требало да усвоје на некој од наредних седница.

Поменути документ је најављиван деценијама, од првих систематских археолошких истраживања на локалитету дворског комплекса средњовековне српске престонице (1961–1971) до делимичних ископавања (1986–1988). Републичке власти су 1978. усвојиле прво решење о категоризацији овог културног добра: црква Свети Стефан – Лазарица и Донжон кула (средњовековно утврђење) проглашени су споменицима културе од највишег значаја.

– Било је у прошлости неколико одлука СО Крушевац да се приступи изради регулационог плана комплекса Лазаревог града, али је тек последња локална самоуправа, на основу одлуке из 2005. године, успела да посао приведе крају. То значи да смо утемељили законске и урбанистичке претпоставке да се на том локалитету врши обнова и реконструкција, спречи пропадање културног блага, да се унапреди намена неких објеката и да престоница кнеза Лазара постане једна од најатрактивнијих туристичких дестинација у Србији – каже за „Политику” главни архитекта општине Крушевац Звонко Марковић.

(/slika2)У најужој, такозваној А зони Лазаревог града, налази се црква Св. Стефана, познатија као Лазарица, прототип градитељства моравске школе. У средишту комплекса су остаци Кнежевог двора, сазданог од камена облутка, опеке и малтера. У једној од дворских просторија откривени су остаци пећи за ливење метала. У овом двору је, према предању, одржана чувена „Кнежева вечера” уочи Косовског боја (1389), а две године касније одавде је кнегиња Милица испратила своју ћерку Оливеру у Цариград – турском султану Бајазиту, као знак признања вазалског односа. Међу објектима у А зони је и Донжон кула – главна кула (висока 18 метара), на североисточним делу Лазаревог града, која је у подножју имала ровове са воденим препрекама.

Регулационим планом обухваћене су још две зоне, Б – објекти који представљају потенцијална културна добра, и Ц – објекти и делови који имају амбијенталну вредност.

– Без регулационог плана ништа нисмо могли да урадимо у комплексу Археолошког парка. Нећемо више бити у ситуацији да не можемо да уредимо ни пешачке стазе, а да истовремено унаоколо ничу куће грађене без дозвола, које још при том и улазе у бедеме. Неки објекти дивље градње ће морати да буду порушени, а предузећемо партерно уређење, изградити санитарни блок, поставити расвету и уредити објекте који ће доприносити функционисању цркве и Народног музеја, који се налази на овом комплексу – наводи главни општински архитекта Звонко Марковић.