Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА

Крсна слава

Издање пуштено у оптицај 3. децембра садржи марку номиналне вредности 27 динара, коверат првог дана (ФДЦ) и пригодан жиг, а штампано је у тиражу од 25.000 примерака.
Крсна слава
(Фотографије Пошта Србије)

Крсна слава (слава, крсно име) представља ритуал посвећен неком хришћанском свецу за кога породица верује да је њен заштитник и давалац благостања. Прослављање свеца заштитника практикује већина православних хришћанских породица на територији Србије као значајан породични празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови ширег сродства, суседи, пријатељи. Срби доживљавају славу као начин исказивања националног идентитета и они су носиоци ове традиције, али прослављање породичног свеца заштитника практикују и православне хришћанске породице још неких етничких заједница у Србији.

У дому породице се на дан славе током обављања ритуала пали славска свећа, чита молитва „Оче наш” и обавља ритуално сечење славског колача – који обавезно има утиснут симбол ИС ХС НИ КА – тако што се прелива вином, сече у облику крста, затим се окреће и ломи на четири дела уз подизање увис. Током ритуала изговарају се захвалности свецу и молитве за благостање.

Ритуално сечење колача обављају чланови породице у свом дому, али је, с друге стране, уобичајена пракса и да се славски колач носи у цркву, а у неким породицама свештеник долази у кућу да сече славски колач. Важан део прослављања свеца заштитника је славска гозба која окупља породицу и њене сроднике и пријатеље. Слава је виталан елемент нашег нематеријалног културног наслеђа и 2014. године уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Свети Сава – Савиндан, посвећен првом српском архиепископу и просветитељу српском, обележава се 27. јануара. Један је од највећих породичних празника у српском народу. Проглашен је за школску славу, а светкују га и многе занатлије.

Мотив на марки: Свети Сава (икона, 2016. година, сестринство манастира Светог Николе – Кончул) из храма Светог Саве на Врачару.

Мотив на коверту: свећњак, шаралица и кандило, експонати Етнографског музеја у Београду (аутор фотографија Ивана Масниковић Антић МА), икона Светог Саве.

Стручна сарадња: Етнографски музеј у Београду.

Графичка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin Schwabenländle
Postoje dve vrste Krsne Slave; porodicna i devojacka Krsna Slava.
Крсна Слава
Ми Славу доживљавамо као начин да угостимо наше госте, пријатеље и ближње, и да се на неки начин одужимо и захвалимо за љубав, подршку и помоћ у току године. Српски Thanksgiving.
Jelena
Potpuno neodgovarajuce poredjenje, i istorijski i kulturoloski...
др Слободан Девић
По принципу ако неће Мухамед брегу, онда ће брег Мухамеду, прихватање Хришћанства у Срба није баш ишло лако. И како Срби нису били ради ићи у цркву, црква је улазила у српске куће и на дан заштитника породице (старо паганско веровање) свештеник би био дошао да честита славу и том приликом убеђивао домаћина да је светац кога је црква славила тог дана у ствари његов предак који штити његову породицу ...
артиљерац
Крајем 19.века аустријски етнолог Клаус(Краус?) обилази све крајеве бивше СФРЈ,од Словеније до Македоније.Пошто је био Јеврејин из Славонског Брода говорио је српски.И у књизи која је изашла 1912 у Лајпцигу каже како Срби(у Србији) јако слабо иду у цркву.Иду жене,деца(мушка до 10 година)и старци.Одрасли мушкарци врло ретко,2-3 пута годишње.Другачије је у Босни и Херцеговини.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.