Светилиште или лукавство сотоне

Међугорје, католичко светилиште у Херцеговини представља лукавство сотоне, изјавио је угледни ватикански свештеник и један од главних егзорциста Андреа Ђена за британски „Дејли мејл”.

У Међугорју се све врти око новца, ходочасника, кућа за изнајмљивање и продаје јефтиног накита, што је велика срамота и дело самог ђавола, каже Ђена истичући да је све што тамо дешава скандал.

Ватикан јавно оптужује групу људи који тврде да су Мајку Божију у последњих 27 година видели више од 40.000 пута, а шест „виделица” привуче више од милион туриста годишње због чега локални трговци задовољно трљају руке, пише лист.

Британски лист наводи да виделице данас живе у огромним кућама с обезбеђењем, тениским игралиштима и скупоценим аутомобилима, а један од мушкараца који је наводно видео Богомајку чак се оженио с бившом краљицом лепоте из САД.

Прича о Међугорју почиње 24. јуна 1981. године када је шесторо младих: Иванка Иванковић, Мирјана Драгичевић, Вицка Иванковић, Иван Драгичевић, Иван Иванковић и Милка Павловић на брду Црница, неколико стотина метара изнад места Подбрдо, видело младу жену с дететом у наручју која им је давала знак да јој се приближе, али су они у страху побегли. Виђење се поновило и сутрадан а тек трећег дана Богородица је „виделицама“упутила поруку „Мир, мир, мир и само мир! Мир мора завладати између Бога и човека, а и између људи”. Вест о Госпином указању убрзо се ширила и ходочасници из целог света су почели да долазе по помоћ и утеху у ново католичко светилиште недалеко од Читлука.

Иако кроз Међугорје пролази река ходочасника, а по писању „Вашингтон поста” милион верника у 2007. години, Ватикан никада није службено признао статус Међугорју као што то имају Лурд или Фатима. Света столица је још 1985. забранила верницима да одлазе у Међугорје, иако је према неким причамапапа Јован Павле II приватно веровао у Госпина јављања, те је једној виделици још 1987. године наводно рекао: „Да нисам папа, већ бих био у Међугорју и исповедао бих се”.

„Дејли мејл” истиче да се око Међугорја споре мостарски бискупи и фрањевци који су носиоци усташке идеологије. Јављања Мајке Божије су се догађала на подручју на коме су усташе побиле велики број Срба и починиле велики злочине над њима. Недалеко се налази и православни манастир Житомислић који је у два последња рата разаран.

Мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, Међугорје сматра приватним бизнисом и тврди да папа Бенедикт XVI не признаје међугорска указања и да не намерава Међугорје признати као међународно светилиште.

У интервју за месечник своје бискупије „Црква на камену” Перић преноси утиске разговора с папом. Када га је на основу писања штампе питао да ли ће признати Међугорје „Бенедикт XVI се с чуђењем осмехнуо”, прича Перић.

„Толике бесмислене поруке, неискрености, неистине, непослушности повезане су с међугорским појавама доказ су да се сигурно не ради о натприродним указањима“, истиче бискуп Перић.

Нешто опрезнији у изјавама за ову „исповедаоницу света” је загребачки кардинал Јосип Бозанић који је за „Слободну Далмацију” изјавио да „Црква каже да смо позвани веровати у Свето писмо. Али, Црква препознаје и могућност такозваних приватних објава, али у то верници нису дужни веровати. Међугорје се може разматрати под тим видом”.

Али, упркос забранама и контрадикторним ставовима ово светилиште је привлачно и за политичаре. Међугорје је 30. маја посетио и Петар Чобанковић, хрватски министар регионалног развоја и шумарства у пратњи начелника општине Читлук Иве Јеркића. Чобанковић се интересовао како би хрватска влада помогла даљи развој овог краја.