Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светилиште или лукавство сотоне

Светилиште или лукавство сотоне
Река ходочасника пролази кроз Међугорје

Међугорје, католичко светилиште у Херцеговини представља лукавство сотоне, изјавио је угледни ватикански свештеник и један од главних егзорциста Андреа Ђена за британски „Дејли мејл”.

У Међугорју се све врти око новца, ходочасника, кућа за изнајмљивање и продаје јефтиног накита, што је велика срамота и дело самог ђавола, каже Ђена истичући да је све што тамо дешава скандал.

Ватикан јавно оптужује групу људи који тврде да су Мајку Божију у последњих 27 година видели више од 40.000 пута, а шест „виделица” привуче више од милион туриста годишње због чега локални трговци задовољно трљају руке, пише лист.

Британски лист наводи да виделице данас живе у огромним кућама с обезбеђењем, тениским игралиштима и скупоценим аутомобилима, а један од мушкараца који је наводно видео Богомајку чак се оженио с бившом краљицом лепоте из САД.

Прича о Међугорју почиње 24. јуна 1981. године када је шесторо младих: Иванка Иванковић, Мирјана Драгичевић, Вицка Иванковић, Иван Драгичевић, Иван Иванковић и Милка Павловић на брду Црница, неколико стотина метара изнад места Подбрдо, видело младу жену с дететом у наручју која им је давала знак да јој се приближе, али су они у страху побегли. Виђење се поновило и сутрадан а тек трећег дана Богородица је „виделицама“упутила поруку „Мир, мир, мир и само мир! Мир мора завладати између Бога и човека, а и између људи”. Вест о Госпином указању убрзо се ширила и ходочасници из целог света су почели да долазе по помоћ и утеху у ново католичко светилиште недалеко од Читлука.

Иако кроз Међугорје пролази река ходочасника, а по писању „Вашингтон поста” милион верника у 2007. години, Ватикан никада није службено признао статус Међугорју као што то имају Лурд или Фатима. Света столица је још 1985. забранила верницима да одлазе у Међугорје, иако је према неким причамапапа Јован Павле II приватно веровао у Госпина јављања, те је једној виделици још 1987. године наводно рекао: „Да нисам папа, већ бих био у Међугорју и исповедао бих се”.

„Дејли мејл” истиче да се око Међугорја споре мостарски бискупи и фрањевци који су носиоци усташке идеологије. Јављања Мајке Божије су се догађала на подручју на коме су усташе побиле велики број Срба и починиле велики злочине над њима. Недалеко се налази и православни манастир Житомислић који је у два последња рата разаран.

Мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, Међугорје сматра приватним бизнисом и тврди да папа Бенедикт XVI не признаје међугорска указања и да не намерава Међугорје признати као међународно светилиште.

У интервју за месечник своје бискупије „Црква на камену” Перић преноси утиске разговора с папом. Када га је на основу писања штампе питао да ли ће признати Међугорје „Бенедикт XVI се с чуђењем осмехнуо”, прича Перић.

„Толике бесмислене поруке, неискрености, неистине, непослушности повезане су с међугорским појавама доказ су да се сигурно не ради о натприродним указањима“, истиче бискуп Перић.

Нешто опрезнији у изјавама за ову „исповедаоницу света” је загребачки кардинал Јосип Бозанић који је за „Слободну Далмацију” изјавио да „Црква каже да смо позвани веровати у Свето писмо. Али, Црква препознаје и могућност такозваних приватних објава, али у то верници нису дужни веровати. Међугорје се може разматрати под тим видом”.

Али, упркос забранама и контрадикторним ставовима ово светилиште је привлачно и за политичаре. Међугорје је 30. маја посетио и Петар Чобанковић, хрватски министар регионалног развоја и шумарства у пратњи начелника општине Читлук Иве Јеркића. Чобанковић се интересовао како би хрватска влада помогла даљи развој овог краја.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.