Гретини следбеници купују ћуфтице на грам

Од нашег специјалног извештача
Стокхолм – Када су новинари са Балкана средином децембра стигли у Стокхолм, баш у време када се Грета Тунберг после пет месеци вратила кући прешавши пола света бродом и возом, брзо су добили прилику да се бар мало искупе за штету коју су летећи авионом нанели животној средини.

У хотелској соби дочекале су нас брошуре са апелом „Помозите нам да спасемо планету”. Израчунали су, како пише унутра, да годишње протраће на стотине хиљада литара воде и детерџента на свакодневно рутинско чишћење које можда и није неопходно. Ако вам је услуга потребна, треба је заказати дан раније. Ако није, можете бити поносни на то што сте Швеђанима помогли да сачувају заједничку нам планету.

На први поглед, Стокхолм изгледа као било која европска престоница у ово доба године, раскошно окићена у сезони празника. Са бродића којим се град смештен на балтичком архипелагу може обићи и по мраку бљеште светла из станова и канцеларија. На осветљењу се не штеди, јер се у ово доба године смркава већ око 15 часова. Струја стиже из спалионица по којима је ова земља позната и у којима се половина отпада из домаћинстава претвори у енергију.

Шведска је лидер ЕУ по уделу енергије из обновљивих извора (54 одсто) и има амбициозне планове да буде прва на свету која ће потпуно избацити фосилна горива из употребе. Ученици који се петком окупљају на штрајку за климу поручују политичарима да нису задовољни и да од њих очекују више.

Еколошки освешћене млађе генерације расле су с порукама да једу мање меса, да бацају што мање ствари и хране и да ређе користе авион и чини се да је за многе брига о планети постала део идентитета.

„Пријатељи ће вас помало прекорно погледати кад виде да сте купили нешто ново. Преко апликација продајем старе ствари, а на исти начин купујем ношену одећу. Тако размишља већина младих, мада и моја мајка исто купује ношено или сама шије”, каже једна од наших домаћица Ерика (23), дипломирани политиколог и новинар.

У модерној стакленој згради у склопу великог пословног центра налази се ресторан из ланца „К-маркт”. Испред витрине са колачима стоји обавештење да за њих ради кувар који је последњих шест година правио ђаконије за доделу Нобелових награда. Следбеници Грете Тунберг долазе овде због друге ствари – концепт ресторана јесте да смањи бацање хране. Класичан јеловник не постоји него се смишља сваке вечери за наредни дан. Мото је „не зови добављача да наручиш шта желиш, него га питај шта има на располагању”. Уместо да храна заврши на отпаду, сваке вечери ће њихови кувари пробрати намирнице које су пред истеком рока и од њих сутрадан понудити разноврсна јела и посластице.

Кажу да ништа не утиче тако позитивно на животну средину као кад протеине заменимо зеленишом, па у понуди имају вегетаријанске оброке и оне у којима је месо заступљено са максимално 15 одсто. А да би и они што мање бацали, традиционалне ћуфтице и све остало продају на граме. Закључили су да су гости тако мање склони томе да непотребно препуне тањир.

Шведска тинејџерка коју је магазин „Тајм” прогласио за личност године има подршку милиона људи широм света, али и много критичара, укључујући најмоћније људе на планети. У домовини углавном благонаклоно гледају на ангажман који јој је донео светску популарност.

„Мањи број људи сматра да не би требало да се тиме бави, да треба да иде у школу. Али већина је подржава. Знамо је још из периода кад није била славна. Сваког петка је упорно стајала овде испред парламента. Не видим злоупотребу, јер она је сама рекла да јој је ангажман помогао да превазиђе психичке проблеме”, каже Јулија, млада службеница Министарства спољних послова.

Као што с презиром гледају на нову одећу и месо, нове генерације шведских еко-бораца мрште се и на авион. Чињеница да Грета Тунберг није летела од 2015. инспирисала је многе да путују железницом и да се тиме хвале на друштвеним мрежама, док је срамота објавити фотографију из авиона. На „Фејсбуку” постоје групе у којима деле искуства о томе како је Европом путовати возом. Повећано интересовање довело је до нових улагања у ову врсту саобраћаја. Аустријске железнице су уложиле 220 милиона евра у реновирање спаваћих кола а италијанске 334 милиона у куповину нових возова и обнову старих. Шведска је расписала тендер да уведе ноћне линије ка дестинацијама широм Европе.

На крају било је сасвим разумљиво то што смо од шведских домаћина добили инструкције да са аеродрома о њиховом трошку узмемо воз који ће нас довести до центра иако би такси био јефтинији, а нама мало комфорнији. Кад је Грета могла две недеље да плови на соларној јахти без тоалета, није нам било тешко да вучемо кофере од железничке станице неколико стотина метара до хотела. Симпатична Јулија сутрадан је помало стидљиво потврдила да је воз прва опција – због планете.