Чиме прети Иран

ЛОНДОН Након што је Иран упозорио да ће се осветити за убиство генерала Касема Сулејманија у ваздушном нападу САД на аеродром у Багдаду, Би-Би-Си анализира колико велику претњу представља та земља и колике су њене војне способности.

Позивајући се на податке Међународног института за стратешке студије са седиштем у Великој Британији, Би-Би-Си наводи да се процењује да 523.000 Иранаца активно обавља различите функције у војсци.

То укључује 350.000 чланова редовне војске и најмање 150.000 припадника Револуционарне гарде, као и 20.000 припадника морнарице.

Би-Би-Си истиче да иранска морнарица управља бројним наоружаним бродовима за патролирање у Ормунском мореузу, месту познатом по већем броју сукоба, укључујући заплену танкера других земаља 2019. године.

Такође, Револуционарна гарда контролише јединицу Басиџ, добровољачке снаге које помажу у сузбијању унутрашњих сукоба. Јединица Басиџ, наводи Би-Би-Си, потенцијално може да мобилише више стотина хиљада људи.

Када је реч о елитној јединици Кудс, коју је предводио убијени генерал Сулејмани, она спроводи тајне операције у иностранству за Револуционарну гарду и директно одговара врховном вођи Ирана ајатолаху Алију Хамнеију.

Верује се да броји 5.000 чланова, наводи Би-Би-Си, а преноси Танјуг.

Припадници ове јединице били су распоређени у Сирији, где су саветовали снаге лојалне председнику Башару ал Асаду и шиите, док су у Ираку подржавали паравојне снаге, у којима су доминантни шиити, а које су помогле у победи над Исламском државом.

Међутим, САД тврде да јединица Кудс има ширу улогу и да обезбеђује новац, обуку, оружје и опрему организацијама које Вашингтон сматра терористима, попут Хезболаха и палестинског Исламског џихада.

Би-Би-Си наводи и да су економски проблеми и санкције нашкодили увозу оружја у Иран, који има релативно мало оружја у односу на друге земље у региону.

Вредност увоза у области одбране између 2009. и 2018. године била је на нивоу 3,5 одсто увоза који је остварила Саудијска Арабија у истом периоду, показују подаци Међународног института за мировне студије у Стокхолму.

Иран већином увози из Русије, а потом из Кине.

Као кључни део војне способности Ирана, Би-Би-Си наводи ракете које поседује та земља.

У извештају америчког Министарства одбране наводи се да Иран има ракете највеће снаге на Блиском истоку и да су то претежно ракете кратког и средњег домета.

Такође се наводи да Иран тестира свемирску технологију како би се омогућио развој интерконтиненталних ракета, које имају много већи домет.

Иран је, међутим, зауставио развој ракета дугог домета у складу са нуклеарним споразумом из 2015. године, наводи краљевски аналитички центар РУСИ, али тврди да је могуће да је развој настављен.

У сваком случају, додаје Би-Би-Си, многе мете у Саудијској Арабији и Заливу могле би да буду у домету ракета кратког и средњег домета које Иран тренутно поседује, а опасност прети и Израелу.

Такође, наводи Би-Би-Си, упркос томе што је годинама био под санкцијама, Иран је развијао дронове, а после великог сајбер напада 2010. године на иранска нуклеарна постројења, почели су да развијају сопствене капацитете у сајбер простору.

Верује се да Револуционарна гарда има сопствену сајбер команду, која је задужена за комерцијалну и војну шпијунажу.

Према војном извештају САД, мета Ирана биле су ваздухопловне компаније, компаније које се баве енергетиком и природним ресурсима и фирме за сајбер-шпијунажу широм света.

Такође, Мајкрософт је прошле године саопштио да је хакерска група, за коју тврди да је из Ирана и да је повезана са тамошњом влашћу, планирала да изведе напад на америчку председничку кампању и да је покушала да провали у рачуне званичника америчке владе, закључује Би-Би-Си.