Градитељи на Косанчићевом венцу

Визура Косанчићевог венца остаће нетакнута упркос новинама које  предстоје – обећавају творци новoг детаљног плана регулације за ово подручје, усвојеног на последњем заседању Градске скупштине. Становници најстаријег дела града успротивили су се изградњи нових 70.000 квадрата и примени савремених материјала, попут стакла и метала. Али, урбанисти те замерке, изречене при јавном увиду у овај документ, нису прихватили наводећи да посебан квалитет Косанчићевом венцу дају управо видљиви културни и грађевински слојеви из различитих периода, који сежу до римског времена.

Због тога градски планери сматрају да би савремени градитељи требало да оставе траг на овом важном културно-историјском простору под условом да не наруше карактер амбијенталне целине.

Синоним за овај простор сигурно је Народна библиотека, срушена у току шестоаприлског бомбардовања у Другом светском рату. Одлучено је да на њеном месту буде подигнут спомен трг са археолошким налазиштем, а о његовом коначном изгледу одлучиваће архитекте на посебном конкурсу. Све надлежне институције су се сложиле да ту буде меморијални центар, али не само као споменик ненадокнадивом благу народне и интелектуалне баштине, већ као место за промовисање вредности савремене културе, које имају квалитете да постану трајне.

Ново здање које ће се каскадно спуштати од Улице Косанчићев венац до Карађорђеве, такође је намењено за потребе културе, првенствено као галеријски простор. После сугестија грађана који су предочили да ће ова грађевина уништити силуету гребена и заклонити поглед према Сави, урбанисти су смањили спратност. Кров ће бити у нивоу платоа и на њему ће се налазити видиковац. Поред овог здања предвиђена је изградња степениште којим ће се из центра града силазити непосредно на реку. Иначе, урбанисти су посебан нагласак ставили на заустављање клизишта на гребену од Косанчићевог венца до Карађорђеве улице, будући да зграде већ пуцају.

Српски Монмартр, судећи према предлозима урбаниста, добиће и позориште и то не сасвим случајно у некадашњој Ђумуркани. У царинарници од које су остали само темељи изведена је прва позоришна представа у ослобођеном Београду. Ово здање некада је било симбол обновљене српске државе, јер је то била прва институција коју је Србија изградила када је добила аутономију у оквиру турске царевине.

Прилично запуштену савску обалу, која се граничи са најстаријим градским језгром, такође очекују бољи дани. Она ће, према замисли планера, најпре добити савремено туристичко-путничко пристаниште, које претендује да постане једна од капија Београда. Бетон хала, простор у коме царују магацини, упркос јединственом положају уз саму реку, убудуће ће бити нови градски центар културе, трговине и осталих атрактивних садржаја. Галерија "Супер спејс" је већ утрла пут.

Уређење овог простора подразумева обнову Карађорђеве улице од Бранковог моста до Улице војводе Бојовића и замену трошних кућа у њеном залеђу.