Graditelji na Kosančićevom vencu

Vizura Kosančićevog venca ostaće netaknuta uprkos novinama koje  predstoje – obećavaju tvorci novog detaljnog plana regulacije za ovo područje, usvojenog na poslednjem zasedanju Gradske skupštine. Stanovnici najstarijeg dela grada usprotivili su se izgradnji novih 70.000 kvadrata i primeni savremenih materijala, poput stakla i metala. Ali, urbanisti te zamerke, izrečene pri javnom uvidu u ovaj dokument, nisu prihvatili navodeći da poseban kvalitet Kosančićevom vencu daju upravo vidljivi kulturni i građevinski slojevi iz različitih perioda, koji sežu do rimskog vremena.

Zbog toga gradski planeri smatraju da bi savremeni graditelji trebalo da ostave trag na ovom važnom kulturno-istorijskom prostoru pod uslovom da ne naruše karakter ambijentalne celine.

Sinonim za ovaj prostor sigurno je Narodna biblioteka, srušena u toku šestoaprilskog bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Odlučeno je da na njenom mestu bude podignut spomen trg sa arheološkim nalazištem, a o njegovom konačnom izgledu odlučivaće arhitekte na posebnom konkursu. Sve nadležne institucije su se složile da tu bude memorijalni centar, ali ne samo kao spomenik nenadoknadivom blagu narodne i intelektualne baštine, već kao mesto za promovisanje vrednosti savremene kulture, koje imaju kvalitete da postanu trajne.

Novo zdanje koje će se kaskadno spuštati od Ulice Kosančićev venac do Karađorđeve, takođe je namenjeno za potrebe kulture, prvenstveno kao galerijski prostor. Posle sugestija građana koji su predočili da će ova građevina uništiti siluetu grebena i zakloniti pogled prema Savi, urbanisti su smanjili spratnost. Krov će biti u nivou platoa i na njemu će se nalaziti vidikovac. Pored ovog zdanja predviđena je izgradnja stepenište kojim će se iz centra grada silaziti neposredno na reku. Inače, urbanisti su poseban naglasak stavili na zaustavljanje klizišta na grebenu od Kosančićevog venca do Karađorđeve ulice, budući da zgrade već pucaju.

Srpski Monmartr, sudeći prema predlozima urbanista, dobiće i pozorište i to ne sasvim slučajno u nekadašnjoj Đumurkani. U carinarnici od koje su ostali samo temelji izvedena je prva pozorišna predstava u oslobođenom Beogradu. Ovo zdanje nekada je bilo simbol obnovljene srpske države, jer je to bila prva institucija koju je Srbija izgradila kada je dobila autonomiju u okviru turske carevine.

Prilično zapuštenu savsku obalu, koja se graniči sa najstarijim gradskim jezgrom, takođe očekuju bolji dani. Ona će, prema zamisli planera, najpre dobiti savremeno turističko-putničko pristanište, koje pretenduje da postane jedna od kapija Beograda. Beton hala, prostor u kome caruju magacini, uprkos jedinstvenom položaju uz samu reku, ubuduće će biti novi gradski centar kulture, trgovine i ostalih atraktivnih sadržaja. Galerija "Super spejs" je već utrla put.

Uređenje ovog prostora podrazumeva obnovu Karađorđeve ulice od Brankovog mosta do Ulice vojvode Bojovića i zamenu trošnih kuća u njenom zaleđu.