Сутра Српска обележава Дан Републике

БАЊАЛУКА - У Бањалуци и другим градовима све је спремно за сутрашње обележавање Дана Републике Српске, којем се Бошњаци противе.

Република Српска настала је 9. јануара 1992. године у Сарајеву као Република српског народа у БиХ одлуком тадашње Скупштине српског народа у БиХ.

Република Српска свој први Устав добила је 28. фебруара 1992. године под називом Устав Српске Републике БиХ.

Република Српска је потврђена Дејтонским мировним споразумом и сматра се њеном наследницом.

Уставни суд БиХ је, на захтев бошњачког лидера Бакира Изетбеговића, донео пресуду којом се као Дан Републике Српске мора одабрати други датум, али су грађани на референдуму са више од 99 одсто изгласали да 9. јануар остаје Дан Републике Српске.

Из Кабинета председнице Републике Српске, Жељке Цвијановић, саопштено је да ће на сутрашњој свечаности бити додељена одликовања заслужним институцијама и појединцима поводом 9. јануара.

У оквиру Дана Републике Српске биће одржан и свечани дефиле на Тргу Крајине у Бањалуци, а потом ће у Спортској дворани „Борик” бити одржана свечана академија.

Пре дефилеа, предвиђено је окупљање и постројавање учесника на стадиону Фудбалског клуба „Борац” одакле ће се Улицом краља Петра Првог Карађорђевића упутити до Трга Крајине, где је предвиђено обележавање дана Републике.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик позвао је све грађане Републике Српске да на Дан Републике, 9. јануара, дођу у Бањалуку и покажу да је окупљање тог датума далеко моћније и важније од свих они који на њега насрћу и покушавају да оскрнаве, што је, како је рекао, неприхватљиво.

Додик је истакао да је Република Српска изнад данашњег времена и да је показала да може да преживи изазове који су били егзистенцијални за њен опстанак.

„Нисмо поклекли и нећемо поклекнути”, рекао је Додик новинарима у Бањалуци и поручио да ће се 9. јануар обележавати и убудуће.

Додик је рекао да је поносан што је био дешавања у време стварања Републике Српске и додао да разуме, зна и може да сведочи да тада није било војних нити било каквих покрета, јер 9. јануара 1992. године није било оружаних сукоба.

Према његовим речима, политичка воља о стварању Републике Српске искључиво је донесена политичком вољом српског народа и њихових представника.

„Оног момента када су неке земље запада прихватиле и признале БиХ, тада је почео рат у БиХ, а то је било неколико месеци послије”, навео је Додик.

Истакао је да 9. јануара 1992. године нико није учинио ништа ниједном муслиману у БиХ, док су сви муслимани чинили да одвоје БиХ од Србије и Југославије.

„За нас је 9. јануар важан датум. Ми не очекујемо да то муслимани подрже и да славе, али би било коректно да престану да оспоравају тај датум са свешћу да је за нас то важан датум”, истакао је Додик, који је исказао захвалност свим људима који су 9. јануара 1992. године били на политикама стварање Републике Српске.

Док је за Србе 9. јануар светиња, Бошњацима је тај дан неприхватљив из више разлога.

Они се, између осталог, могу пронаћи у првој апелацији Уставном суду БиХ, чији је подносилац био Бакир Изетбеговић.

Пре свега, бошњачки политичари истичу да на тој седници Скупштине из 1992. нису били присутни Бошњаци и Хрвати „што несумњиво указује на то да су Бошњаци и Хрвати у Републици Српској, али и Остали, односно други грађани БиХ другачије третирани у односу на Србе у Републици Српској”.

Истовремено, тврде да је према попису из 1991. на подручју данашње Српске било 43 одсто оних који нису били етнички Срби.

Према тумачењу бошњачке стране, стварање Српске значило је територијално разграничење с политичким заједницама других народа БиХ из чега „јасно произлази намера да се формира држава доминантно једног - српског народа уз апсолутно искључивање и дискриминацију свих других народа и гажење њихових права”, јавља „Српскаинфо”, преноси Танјуг.

Према њиховим речима, то се касније показало током „агресије на БиХ”, када је на тој територији „извршено систематско и планско етничко чишћење свих који нису Срби”.

Како тврде, свако одређивање празника ентитета који симболизује само један или само два од три конститутивна народа у БиХ представља мере које воде разликовању, искључењу, ограничавању или давању првенства, засновано на националном или етничком пореклу и да има циљ да наруши или компромитује признање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у свим областима живота.

У вези с тим указују на то да је Уставни суд некадашње Републике БиХ „као суд тада већ међународно признате државе” својом одлуком из октобра 1992. утврдио да Скупштина српског народа у БиХ представља „нелегалан и неформалан орган” и поништио све акте које је такав орган донео, укључујући Декларацију и Устав Републике Српске, као и све проведбене прописе.

Грађани Републике Српске на референдуму су, међутим, одлучили другачије.