Од касирке до премијерке

Избором за премијерку Финске Сана Марин (34) постала је најмлађи председник једне владе на свету, најмлађи премијер у историји ове земље и тек трећа жена на тој функцији. Али Финска је дванаест година имала за председницу Тајру Халонен, па постоји анегдота да су дечаци у њено време питали родитеље може ли мушкарац  да буде председник. Како ствари стоје, ускоро ће питати могу ли да буду министри.

Сана Марин предводи коалициону владу пет странака левог центра, које све имају жене на челу, а четири су млађе од 35 година. Од 19 министара, 12 су жене.

Ових дана се пронела вест да премијерка уводи четвородневну радну недељу, али је влада у уторак то демантовала. Маринова је дан касније приликом посете Шведској поновила оно што је говорила и раније: да пет дана по осам сати не може бити вечна формула и да ће већа продуктивност и напредак технологије омогућити четвородневну радну недељу са по шест сати рада како би људи људи имали више времена за породицу и хобије.

Дотадашњу министарку саобраћаја Социјалдемократска странка је пре месец дана изабрала за шефа владе након што је њен претходних поднео оставку због кризе око штрајка поште. Функцију преузима у време велике поларизације друштва и успона Правих Финаца, странке десних популиста коју су социјалдемократе тесно победиле на изборима у јуну. Њена влада поставила је три циља: да смањи неједнакост и незапосленост и да се бори против климатских промена.

Биографија Сане Марин није типична за политичаре. Прва је из своје породице отишла на студије (има мастер државне управе). Родитељи су се развели када је била мала. Одгајиле су је мајка и њена партнерка у изнајмљеном стану „без много новца, али с пуно љубави”. У једном интервјуу је рекла да се у школи осећала невидљивом а самим ти и мање вредном због тога што њена породица „дугиних боја” није била призната као свака друга.

Први сезонски посао је добила у пекари када је имала 15 година. После матуре је радила као касирка, због чега јој се јавно подсмевао естонски министар унутрашњих послова. Естонија се касније извинила, а она је политички употребила коментар да каже да се поноси земљом у којој и касирка може да постане премијер.

Странци се придружила с 20 година. С 27 је изабрана у градско веће родног Тампереа, индустријског града 160 км северно од Хелсинкија. У парламент је ушла 2015. Припада левом крилу странке које подржава веће прихватање избеглица и подизање пореза којим се финансира социјална држава. Због порекла и политике усмерене на „обичног човека” кажу да је антипод ауторитарним лидерима. Пореде је с прогресивном, такође младом премијерком Новог Зеланда Џасиндом Ардерн (37).

Припада новој генерацији политичара који на друштвеним мрежама деле детаље из приватног живота. Пратиоце је обавештавала о фазама трудноће, објављивала фотографије с летовања, чак и једну на којој доји ћеркицу, сада двогодишњакињу.

Преузимајући дужност, рекла је да не размишља о годинама ни о полу, што је био фокус светских медија, већ да испуни обећања. Ни Финцима године и пол нису тема и није морала да одговара на питање како усклађује породичне с пословним обавезама, које се мушкарцима никада не поставља. За њих је „женска влада” природан резултат друштва у коме мушкарци и жене подједнако трче за децом, у јединој земљи по статистици ОЕЦД у којој очеви проводе више времена с децом школском узраста него мајке.